|
Dok kiša posvećeno svira…
Strpljivo zamišljam kako kapi odleću
sa zemlje u beskonačno nebo.
Tvoja reč je naježila oblak.
Sada tiho izgovaram reči molitve,
po zamagljenom prozoru ispisujem stih.
Dodirujem daleki san.
Dok kiša posvećeno svira…
Samo kap pamti i razume pogled,
prolivenu boju novostvorenu
i muziku zaboravljenog trenutka.
12. oktobar 2004. godine, Beograd
|