|
Будућност се овдје руши
И глупавом надом поновно испочетка обнавља
А садашњост заудара као леш
Постајем трзав и магловит самом себи на моменте
Околини ваљда сасвим обичан
Готово невидљив
Избезумљен домаћин ове ситуације, погнуте главе брзо пролази
Мени барем он смирује атмосферу – можда је њему и горе
Константно тражим неки смисао ове агоније
Нажалост, вишег смисла нема
Радим ово из неких јадних, типично људских разлога
Ради сигурности, мира у кући, смираја властите душе и коначне папирнате титуле…
Мизерни разлози, насупрот смртне жеље не бити овдје
|