|
Budućnost se ovdje ruši
I glupavom nadom ponovno ispočetka obnavlja
A sadašnjost zaudara kao leš
Postajem trzav i maglovit samom sebi na momente
Okolini valjda sasvim običan
Gotovo nevidljiv
Izbezumljen domaćin ove situacije, pognute glave brzo prolazi
Meni barem on smiruje atmosferu – možda je njemu i gore
Konstantno tražim neki smisao ove agonije
Nažalost, višeg smisla nema
Radim ovo iz nekih jadnih, tipično ljudskih razloga
Radi sigurnosti, mira u kući, smiraja vlastite duše i konačne papirnate titule…
Mizerni razlozi, nasuprot smrtne želje ne biti ovdje
|