|
Походим своја сјећања
као храм,
као гробље,
као светилиште,
али оскврнуто
оружјем пролазности.
Дуго су почивала
заштићена од мене саме,
спокојна у свом болу,
у зеленкастој тишини,
зазидана у скоро непробојне ковчеге.
Све слике из прошлости стављам у саркофаге Аориста,
чврсто ступам на цесте Презента.
|