|
Танана и вита,
Као прамен наде,
Док је буде озари освита,
И сасушене ливаде…
Само бели облачак је надвишава,
Обрис брда лепоте стани,
Тај поглед нема заборава,
Као ни простор чудесно обасјани…
Улепшана природним складом,
Сунчаним озарима,
Као да слутње дарива надом
Која све буди вечним заносима…
Усамљена бреза стреми висинама,
Шири своје беле гране,
Као да тајне гласи заносима
Које зову ноћи слутњом озвездане…
(28.05.2006.)
|