|
Tanana i vita,
Kao pramen nade,
Dok je bude ozari osvita,
I sasušene livade…
Samo beli oblačak je nadvišava,
Obris brda lepote stani,
Taj pogled nema zaborava,
Kao ni prostor čudesno obasjani…
Ulepšana prirodnim skladom,
Sunčanim ozarima,
Kao da slutnje dariva nadom
Koja sve budi večnim zanosima…
Usamljena breza stremi visinama,
Širi svoje bele grane,
Kao da tajne glasi zanosima
Koje zovu noći slutnjom ozvezdane…
(28.05.2006.)
|