Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 205 (116 - нова серија)

Година XXXI децембар/просинац 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Аладин Веледар
Тероризам потреса планету

Велика опасност за свјетски мир

Страдање становништва у Првом, а потом и у Другом свјетском рату натјерали су Европску заједницу да се озбиљније позабави питањима државног терора, чији су главни носиоци и креатори били Њемачка и Италија. Посљедице таковог непримјереног и дивљачког понашања биле су десетине милиона жртава, углавном цивила, што је драматично упозорило свијет да се нешто мора учинити и заштити недужно становништво, које је било у овим ратовима, и ратовима који ће усљедити послије мета напада и злостављања. Међутим, честе жртве тортуре и насиља била су и дјеца… Донедавно су, поред оснивања УН-а 1945. г. у Сан Франциску, и низа конвенција и резолуција о људским правима, њеним кршењима непрекидно били угрожени цивили. И Универзална декларација о правима човјека од 10.12.1948. г. и Европска конвенција о заштити људских права, која је донесена 04. новембра 1950. г. у Риму, и низ других конвенција и декларација, показале су немоћ око заштите људских права и демократских слобода грађана. Циљ тих конвенција био је да се упозоре носиоци мржње, зла и насиља да ће сви они који су починили, било какве злочине морати, било када за њих, одговарати. Управо, такво размишљање довело је до тога даје 27.11.1968. г. донесена Конвенција о незастарјевању ратних злочина и злочина против човјечности, која је ратификована 11.11.1970. г. Упркос, бројним конвенцијама, ипак су се догодили стравични злочини у Босни и Херцеговини у рату (1992.-1995.), чији су били креатори умоболни људи, оптерећени разним митолошким предрасудама. У нашем случају ради се о државном терору, појединачном и комбинованом, јер је пројекат „велике Србије“ захтјевао, не само државни, него и појединачни терор којег су проводили појединци, максимално подржавани од својих држава. У БиХ био је присутан, поред српског, и хрватски терор, а све са циљем стварања хрватске заједнице Херцег Босне. Иза ових терористичких дјеловања, сасвим сигурно, за то имамо непобитне доказе, стајале су Србија и Хрватска, које су директно или индиректно подржавале своје егзекуторе инсталиране у Босни и Херцеговини. Уколико желимо бити објективни свједоци овог минулог рата, онда морамо рећи да је било и терора од стране бошњачког народа, али у знатно мањем обиму. Овдје је врло битно нагласити да су терористичке активности, које су изводили Бошњаци, биле појединачне и нису биле плод државног врха, за разлику од друга два пројекта, који су били плод београдског и загребачког великодржавља.

Ениса Шатор: Бујица

Ениса Шатор: Бујица

Државни терор може бити испољен на два начина; као унутардржавни и извањски, или међудржавни. Нажалост, ми се послије толико година када свијет води борбу против расизма и сегрегације, сусрећемо са овим великим злом у којем се људи и њихове вриједности мјере кроз национално и вјерско одређење. Ријеч је о Мостару, који је био некад град љубави и највеће слободе и среће за све своје грађане, данас представља засигурно, нетолеранцију и неподношљивост. Ако грађани не знају конвенције, онда морају знати Божије поруке које су лијепо написане у Библији и Кур’ану. На примјер: „Не чини зло у име добра“ (Апостол Павле), или „љуби ближњег свога као себе самога“, а Исус Крист каже: „Све што желите да људи чине вама чините ви то другима“. А у кур’анском ајету се каже: „О људи, ми вас од једног човјека и једне жене стварамо, и на народе и племена вас дијелимо да бисте се упознали. Најугледнији код Аллаха је онај који Га се највише боји“ (49:13). Ових и оваквих правила морамо се придржавати, јер они за нас треба да буду путоказ за будућност. Можда ће на ове ријечи о Мостару неко и реаговати, с правом или без њега, али сви добро знамо, који живимо у овом граду, да је у њему подијељено школство, здравство, култура, комунална инфраструктура, пензиона и друга осигурања итд, само још није подијељен зрак! А, тако је скоро свугдје у нашој држави, што ни у коме случају не може бити перспектива и будућност нашим младим нараштајима. На овакав терор међународна заједница не реагира, јер овдје имају далеко већа примања него што би имали у својим земљама из којих долазе. Овакво стање у Босни и Херцеговини је посљедица незаинтересованости међународне заједнице да се у ове проблеме енергичније укључе.

Најпознатије илегалне организације које терористички дјелују у свијету су из Италије „Црвене бригаде“, „Прва линија“, затим њемачка фракција „Фракција црвене армије“. Ту су у посљедње вријеме и Ал Каида са Осама бин Ладеном, те у Палестини Хезболлах, али ту су и ратне обавјештајно-терористичке организације из Израела. Међутим, тероризам који већ дуже вријеме спроводи Израел према Палестинцима се у америчким круговима оцјењује као борба против терора, док палестинско бацање каменица према топовским и ракетним системима које Израелци користе, се назива тероризам и терористима, што је неприхватљиво и нечасно. Такво понашање америчке администрације распамећује нормалног човјека.

Свакако, да активности које САД данас воде под кринком борбе против тероризма, откривају њезино право лице јер је десетљећима учествовала у насилничком понашању према режимима појединих земаља. Често су се у тим насилничким понашањима употребљавала и средства која су строго забрањивана према међународним конвенцијама. Земља коју треба оптуживати за међународни терор су управо Сједињене Америчке Државе, а посебно њиховог контроверзног надменог предсједника Џорџ В. Буша (: George W. Bush). Све земље Латинске Америке биле су жртве америчког тероризма у којима је убијано недужно становништво, а зна се да је убијено на стотине хиљада људи. И земље Средње Америке биле су обухваћене разним тортурама и насиљу које је америчка администрација спроводила према њима. Ево једног од стравичних призора који су се догодили у Ел Салвадору. САД су формирале бригаду Атлакатл (: Atlacatl), која је формирана у марту 1981. г. Децембра 1981. г. ова јединица је извела

„операцију силовања, паљења и клања, у којој је убијено преко хиљаду цивила“.1

Према извјештају свештеника Данијела Сантјага овај батаљон је чинио највеће злочине који се могу замислити, напримјер:

„Вративши се кући, једна сељанка је затекла своје троје дјеце, мајку и сестру како седе за столом; главе су им биле одсечене и прецизно постављене на сто, насупрот тела, а руке су стављене на главе, тако да је изгледало као да свако тело милује своју главу“.2

Велика грешка Америке је у томе, што они одређују стандарде понашања и давања оцјене и квалификације тероризма. Америчкој администрацији некада су били најближи и такорећи најдражи диктатори, попут Мобута, Чаушескуа, Садама Хусеина, Норијеге, Сухарта, Осама бин Ладена и тако даље. Свим предсједницима САД, због насилне и ратнохушкачке политике коју су водили према многим државама, те ратовима у којима су непосредно или посредно учествовали, и у којима је стотине хиљада људи убијено, углавном, недужних цивила, може се судити за ратне злочине.

Подручје Блиског Истока, је мета државног тероризма, како од стране Израела, тако и од његовог ментора „свјетског полицајца САД“. Што се тиче Блиског Истока

„Чињеница је да је на том подручју извршено много терористичких акција спонзорираних од државе. Најстрашнија је била инвазија Либанона 1982; та акција је резултирала смрћу двадесет тисућа људи.“3

Чомски (: Chomsky) наставља даље:

„То је међународни тероризам због одлучујуће улоге САД-а.“4

„За овај тероризам у којем је директно учествовао Израел лагало се првих двадесет година, медији су то врло слабо извјештавали, али ипак се на крају сазнало за прави разлог тог крвавог похода на Либан (…) рат је вођен искључиво из политичких разлога. Био је то рат за Западну обалу.“5

Ово насиље које данас спроводе Арапи, које није примјерено исламском вјеровању, је одговор на тероризам и насиље које годинама спроводи Израел према Палестинцима. Други примјер који нас упућује да је Америка дубоко загазила у тероризам и да тероризам не спрјечава, него напротив својим пристраним држањем према неким земљама га поспјешују. Исте је године у Бејруту послије џуме намаза у једној џамији организована диверзија у којој је убијено 80 људи, а преко стотину тешко рањено. Истрага за ово тешко злодјело води до америчке CIA-е.

Рушење зграде Свјестког трговачког центра у Њујорку по многима је једна велика обмана и подвала, те да су рушење ове монументалне зграде наручили з врха америчке администрације, јер им је требало оправдање, за агресију на Афганистан, а потом и Ирак. Дакле, требало је доћи до јефтине нафте, а ко има тај енергент у посједу, владаће цијелим свијетом, то зна контроверзни и опасни Џорџ В. Буш, чији је и отац за вријеме свога предсједниковања водио врло чудне потезе и доносио одлуке које су ишле у прилог ове „моћне“ породице.

Данас су у свијету, због организованог терора, најугроженије четири нације: Палестинци, Чечени, Кашмирци и Бошњаци, и то што је најгоре, нема изгледа да ће се ово питање ријешити у догледно вријеме. Додуше, Бошњаци су добили привидну слободу и људска права која се одвијају под будним оком представника међународне заједнице. С обзиром да се ради о четири земље у којима, углавном живи муслиманско становништво, које је изложено разним репресијама, убијањима, злостављањима и разним тортурама. С правом се поставља питање: није ли то због тога што се ради о већинском муслиманском живљу? На какав је само начин одузета 1948. г. Палестинцима држава… А, зна се, да су:

„Жидови у Палестини чинили мање од 1% становника“6.

Тадашњи министар вањских постова, Артур Балфур (: Arthur Balfour) је на врло лукав и циничан начин послао писмо енглеским ционистима, а везано за насељавање Жидова, у којем тражи да се поштују права палестинског народа.

„Али, од очите хипокризије Балфурова писма била је важнија британска геополитика која се скривала иза Балфурова писма. Није неважно да је нова жидовска домовина под покровитељством Британије била географски смјештена на једном од стратешки најважнијих дијелова дуж главне артерије проширеног Британског Царства из раздобља након 1914. г. на осјетљивом положају на путу за Индију и у односу на новоосвојена арапска нафтна подручја османлијске Турске. Насељавање мањине у Палестини, под британским протекторатом, тврдили су Балфур и други, дат ће Лондону стратешку могућност од огромног значаја. Био је то најблаже речено, циничан потез Балфура и његова круга.“7

Безброј је оваквих примјера неправди које се наносе појединим народима и скупинама, које, с обзиром на размјере злочина који се воде, траже освету, што је врло погубно и опасно по цјелокупну свјетску сигурност. Земље које спроводе овакву бестидну политику морају схватити да је ово само одговор на неправду која се стољећима води против муслимана и свијета ислама. Морају се наћи додирне тачке ових супротстављених страна, ако желимо да успоставимо трајни мир, а он је као никада досад наша највећа потреба. Јер, овдје нема побједника, сви смо губитници.

Мостар, 18.11.2006. г.

мр. сци. Аладин Веледар, проф.

____________________

Литература

  • Група аутора: Абецеда демокрације, Сорош, Фонд отворено друштво БИХ, Сарајево, 1994. г.
  • Ноам Чомски (: Chomsky): Шта то хоће Америка, Чигоја, Београд, 1999. г.
  • Ноам Чомски: Моћ и терор, Наклада Турк, Загреб , 2003. г.
  • Ноам Чомски: Година 501конквиста се наставља, Светови, Нови Сад, 1998. г.
  • Ноам Чомски: Хегемонија или опстанак, Наклада Љевак, Загреб, 2004. г.
  • Ф. Вилијем Енгдал (: F. William Engdahl): Стољеће рата, АГМ, Загреб, 2000. г.
  • Милан Видојевић: Досије омега, No limit Books, Београд , 2003. г.
  • Тиери Меисан (: Thierry Meyssan): Велика обмана 11. септембар 2001; Глобе Лине, Сарајево , 2002. г.
  • Куран – с пријеводом на босански језик, пријевод Енес Карић, Издавач Босанска књига, Сарајево, 1995. г.
  • Библија, превод др. Љубо Бакотић, Нови Сад, 1988. г.

____________________

1 Ноам Чомски: Шта то хоће Америка, Чигоја, Београд, 1999, год., стр 41.
2 Исто, стр. 42.
3 Ноам Чомски: Моћ и терор, Турк, Загреб, 2003. год., стр 44.
4 Исто, стр. 45.
5 Исто, стр. 45.
6 Ф. Вилијем Енгдал: Стољеће рата, АГМ, Загреб, 2000. г., стр. 78.
7 Исто, стр. 79.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-01-05

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска