|
XVIII
мјесец је ухваћен у мислима.
годи му што га гледамо.
ред који из тог произилази
неопозив је.
црни мјесец на црном небу.
онај што га је нацртао је ли схватио да
једино око има важности.
XIX
одјећа ће напокон замрзнути годишње доба.
тај што ју је заборавио на
трави знаће јој наћи непријатеље.
нема потребе за испаљивањем ракета
да би се разумјело да јесен никад
ништа не обећава.
као што нема потребе ни поново
плесати на киши.
ноћу стабла
маслина броје своје боре.
нису године те које их праве.
не нису године.
XX
овај морепловац се задовољава малим.
некорисном стазом прије но што се врати.
великом жутом рибом
мјесто младог мјесеца.
морским стадом.
заборавом што дријема попут сплавара
штапом за пецање на небу.
хоће ли улов бити добар.
хоће ли бити опроста
на блиједим брдима.
и руке која ће угасити радио.
и улиса у вјечном покрету.
ето га како околиши.
прије но што се врати
ставиће стаклене кугле
на длан да би направио
окрећући их кишу
и сунце.
а потом ће усмјерити кормило ка пехару
као да година може почети из средине.
Са француског превела: Јасна Шамић
|