|
Гледају нас, посматрају и мјере,
питају се, имамо ли мозга, људскости и вјере.
Ми заморчад за моћну лигу,
док смо на узици нисмо за бригу.
А онда они се чуде,
шта раде те балканске луде.
Умјесто мозга имају муда,
то је права балканска луда.
Моћни, мале и немоћне јашу,
пошаљу их на поља, на пашу.
А онда опет на преваспитање,
да се не погоршају мир и евро-стање.
Добри смо за забаву и промјену смјера,
немамо граница кад један другог тјера.
Лудница нам је најбоља школа,
мала разлика од радости до бола.
Моћним гадовима и бог прашта
а они тлаче и раде свашта.
Ми смо заморчад за њихову лигу
док смо на узици нисмо за бригу.
Мали док стење и кад га боли
треба да клечи и моли.
Кад нам баце кост очи нам закрваве,
то су за велике, крваве игре и забаве.
Ми смо огледни Зоо врт,
од обичне игре направимо смрт,
таква је одувијек балканска шума,
сваки догађај и рјешење је ван ума.
Као маска служи глава,
тровач и страшна справа,
мрачна понављајућа слика
балканског путујућег споменика.
Као права балканска луда
умјесто мозга имамо муда.
Ми смо заморчад за њихову лигу
док смо на узици нисмо за бригу.
|