Мост - Индекс
Мост - Претплата
Зарифа Велић: Без наслова [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 185 (96 - нова серија)

Година XXX април/травањ 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Авдо Кезман
Јеврејско светилиште

Стари јеврејски надгробни споменик на Крајшини код Стоца

Један догађај из прве половине деветнаестог вијека Стоцу ће обезбједити мјесто ходочашћа за Јевреје.

Наиме, уз пут Мостар-Столац, између средњовјековне некрополе на Радимљи и улаза у град Столац на мјесту Крајшина са сјеверне стране пута налази се јеврејско светилиште.

Ту се налазе три надгробна споменика: главни надгробни споменик је исклесан од бијелог херцеговачког камена кречњака, а друга два су израђена од бетона. Споменици су на свом челу исписани старо-хебрејским писмом.

Надгробни споменик великог рабина Мојсија Данона

Надгробни споменик великог рабина Мојсија Данона

Главни камени надгробни споменик припада врховном рабину Мојсију Данон. Споменик има облик неправилне петеростране призме, којој су стране једнаке, горња страна је заравњена и изгледа као шестострана призма. Камен је дугачак 150 цм, а висок 96 цм. Камено постоље је дужине цца 190 цм, а ширине 90 цм, са сјеверне стране уклесан је натпис на старохебрејском језику и преведен значи:

„Овај камен који је овдје подигнут
нека буде као знак и споменик
укопа једне свете особе
чија су дјела чудесна
и о коме се може казати
да је био побожан и свет
он је наш господин учитељ и велики рабин
рабин Моше Данон.
Његова добра дјела нека нам
помогну. Амен!
Одселио се од овог свијета дана
20 сивана године 5590 (1830).“

Јевреји, кад су у 16. вијеку дошли из Шпаније, наишли су на добар пријем у Босни и Херцеговини. Брзо су се прилагодили животу у новој домовини. Вијековима су живјели својим патријархалним животом, вриједно радили и били вјерски повезани. Покојнике су сахрањивали под гломазним каменим споменицима. Чело споменика било је исписано подацима о покојнику.

У наведеној гробници сахрањен је рабин Мојсије Данон који је 1815. године изабран за врховног рабина. Врховни рабин је имао велику власт над својим вјерницима. Био је и судац Јеврејима у међусобним споровима а заступао их је код врховних власти.

За вријеме живота Мојсија Данона, босански валија у Сарајеву је био Ружди-паша. Важио је као врло незгодан и подмитљив човјек.

Тада је Јеврејин из Сарајева Моша Хавије у Травнику прешао на исламску вјеру и постао дервиш Ахмед. Дервиш Ахмед убрзо нестаје из града. Ружди-паша, тадашњи валија, који је такођер припадао реду дервиша, оптужује Јевреје да су убили Мошу, односно дервиша Ахмеда из мржње што је прешао на туђу вјеру. Ружди-паша тражи велику крвнину у новцу коју Јевреји нису могли да исплате.

Ружди-паша по доласку из Травника у Сарајево издаје наредбу да се затворе врховни рабин и десеторица његових најближих сарадника као таоци. У суботу 4.XI (хашвана) 1820. године пронесе се глас у Темплу да је паша наредио да се таоци поубијају.

Један богатији Јевреј потплати муслимана Али Асака (који је иначе од раније мрзио пашу) да побуни незадовољне муслимане против Ружди-паше, те да тако спасе затворене Јевреје. Али Асак сакупи доста истомишљеника, провали у затвор и ослободи затворенике. Незадовољни народ провали и у пашине конаке, паша се успије спасити бјегством из конака. Прикупљена свота износила је 15000 дуката. На име крвнине паша је тражио 500 кеса гроша.

По изласку из затвора врховни рабин Мојсије Данон нареди да се од прикупљеног новца за њихов откуп (свота је паши била премалена) сагради Јеврејски храм код Безистана у Сарајеву 1822. године.

Јеврејско гробље у Сарајеву, 1929. (фото: Сакари Пелси)

Јеврејско гробље у Сарајеву, 1929. (фото: Сакари Пелси)

Рабин Мојсије Данон се завјетовао, ако се избави из затвора да ће отићи у Палестину, а ако на путу умре да га сахране на том мјесту.

На путу за Палестину смрт га затече код Стоца у Видову пољу. Обзиром да тада није било у Стоцу јеврејског живља, рабинова пратња то јави Јеврејској општини у Мостару. Мостарски Јевреји дођоше у Столац и сахранише великог рабина Мојсија Данона на Крајшини, код Стоца, ту гдје је умро.

Уз камени споменик великог рабина Моше Данона, касније за вријеме Аустро-угарске су изграђена два споменика. Под тим споменицима, који су изграђени од бетона сахрањена су два војника – Јевреја. Ови војници били су у Стоцу гдје су и умрли. На споменику пише: „Arnold Silberstein gestorben im Mai 1898“.

У јеврејском свијету је тако постала изрека: „Благо оној двојици када су сахрањени код оног доброг човјека“.

Касније, земљиште гдје се налазе споменици откупи Данијел Мојсије Салон из Сарајева – Шћуплија. Салон обнови споменик, сагради зграду – састајалиште, на удаљености око 35 м од надгробног споменика и огради земљиште. Зграда је зидана од камена, покривена цријепом. Зграда је приземна тлоцртних димензија 8,60 м x 7,20 м.

Три прозора су окренута споменику, а врата према сјеверу. Унутар зграде биле су клупе за сједење.

Ту су се састајали Јевреј и ради успомена на рабина Мојсија Данона. На дан његове смрти читале би се молитве читаве ноћи. За вријеме невремена молитва се врши у кући састајалишта. Ова традиција састајања Јевреја и одавања помена великом рабину наставља се и данас.

Светилиште се данас, захваљујући Федералном Заводу за заштиту споменика БиХ које је недавно извршило санацију односно ревитализацију налази у добром стању и исти се добро одржава.

Претходна · Садржај · Наредна

Зарифа Велић: Без наслова [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2005-06-15

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска