|
Сунце
залази.
Нестајем
у мраку.
Да ли сам и био?
Мудрост виђеног
(пробудите се људи)
Будим се
у бунилу
сопствене сујете.
Живим
сопствену смрт.
Сада.
У име љубави
Бјежим
Ка
теби.
Од себе.
Због нас.
Али ипак
нестајем
без имало наде…
…у промјене.
Судбине.
|