Мост - Индекс
Мост - Претплата
Пјер-Огист Реноар: Дјевојке крај пијана, 1889. [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 182 (93 - нова серија)

Година XXX јануар/сијечањ 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Салко Шарић
Камерна сцена Студио 64
Народног позоришта у Мостару

Поводом 55 година дјеловања Народног позоришта у Мостару приређена је изложба о дјеловању камерне сцене Студио 64 овог театра. Изложбу је приредио мостарски Центар за културу у својој Галерији а поставку изложбе урадио је Салко Шарић. Изложба је трајала од 2.11.-1.12.2004. године. У прилогу доносимо текст написан тим поводом.

На иницијативу Јосипа Лешића Народно позориште у Мостару је 1959. године основало камерну сцену Студио 64. Била је то тежња за праћењем сувремених позоришних тенденција. Иначе, на ширем театарском плану, тих су година формиране камерне сцене које су се снажно одразиле на промјену репертоара и на стил глумачке игре.

Прва премијера на овој сцени била је драма у два дијела Обзирна блудница Жан-Пол Сартра (: Jean-Paul Sartre) у режији Јосипа Лешића. Студио 64 од оснутка има камерни карактер и на његовом репертоару модерна драматургија заузима прво мјесто: заступљена су дјела југославенске и свјетске књижевности. Репертоар на овој сцени је отворен, окренут новим театарским спознајама и тенденцијама. Препознатљива црта ове сцене Народног позоришта у Мостару јесте сувремено експериментирање у оквиру модела камерног позоришта. Режија и сценска реализација у духу су нових експерименталних искустава. На овој сцени отворен је простор за смјелије форме модерног театра.

Публика је с радошћу очекивала отварање, а с интересовањем – најављене премијере. На овој сцени на репертоар су стављана дјела која имају књижевну и драматуршку вриједност. То је већ створило озбиљну основу за достизање одговарајућег умјетничког нивоа позоришних представа. На репертоару су нова и стара, класична и модерна дјела, чијим се представљањем показало да позориште, редитељи и глумци имају своје мишљење о оном што играју и о свијету у којем живе и раде.

Били су не само тумачи, већ и творци, поновни обликоваоци одабраних дјела, пишчеви коаутори, подвлачећи и на овај начин самобитност и максималну самосталност позоришне умјетности.

Из представе „Обзирна блудница“, глумци: Душанка Стојановић-Рајчић и Петар Петковић

Из представе „Обзирна блудница“, глумци:
Душанка Стојановић-Рајчић и Петар Петковић

Ова камерна сцена био је покушај да се укључе у модерна позоришна струјања, у европском смислу, за што је требало изградити нове изражајне облике глуме. У томе се у знатној мјери успијевало.

Шта је заправо радила камерна сцена Студио 64 мостарског Позоришта од времена када је та сцена основана па све до данас?

Припремила је четрдесет седам дјела, извела девет стотина педесет пет представа, које је видјело седамдесет хиљада деведесет и два гледаоца. У оквиру тога неколико југославенских праизведби домаћих текстова: Слово љубави Стевана Раичковића, Искушење Мирка Ковача, Ноктурно Александра Обреновића, Мјесечев поклон Ђорђа Лебовића, Три гуливера Владана Ђорђевића, Пакао и рај у граду М Светозара Ћоровића, Грозданин кикот Хамзе Хуме, Ви сте на реду изволите Ахмета Обрадовића и један текст страног аутора Пред рајем нажалост сада Рајнера Вернера Фасбиндера (: Rainer Werner Fassbinder). На Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву приказане су у конкуренцији представе Обзирна блудница и Лисица и грозд 1960., те представа Пакао у граду М 1970. године. На Међународном фестивалу глумца у Никшићу, Црна Гора 2000. године судјелују са представом Лекција Еугена Јонеска (: Eugène Ionesco; глумица Маја Џелиловић освојила је награду за најбољу младу глумицу Фестивала).

Проучавање појединих аспеката дјеловања Народног позоришта у Мостару остаје као посао који тек треба урадити. Дубљем понирању у сопствено театарско искуство, његовом потпунијем сагледавању, проучавању и валоризирању, на жалост, нисмо нарочито склони. Резултати које смо у том погледу остварили скромни су и недовољни. Морали би, међутим, бити много видљивији и крупнији, јер нам је укупни позоришни развој, нарочито у периоду послије Другог свјетског рата, богат и занимљив. Наравно, за све то потребни су и одређени предуслови. Кад је ријеч о Народном позоришту у Мостару, документација о његовом раду, као и сви остали прилози смјештени у корице Монографије о овом Позоришту, пружају могућност за анализе, упоређивања, синтезе и оцјене.

Ако се обаве стручно и мериторно, користи од њих за даља опредјељења и усмјеравања у раду Позоришта могу бити велика.

Према томе, овим скромним аналитичко-информативним прилогом посао није завршен.

Напротив, он тек треба да почне!

Претходна · Садржај · Наредна

Хасан Фазлић: Врано и Злобо [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2005-05-07

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска