Мост - Индекс
Мост - Претплата
Здравко Михајловић: Стари мост [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 176-177 (87-88 - нова серија)

Година XXIX јули-август/српањ-коловоз 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Мухамед Шатор
Смисао Модре ријеке

Мак ДиздарПјесма Модра ријека је окрунила Диздарев пјеснички пут и њена херметичност и вишезначност, њена мелодија и њена структура, у којој се ритам народне пјесме и зачуђујућа звуковна оркестрација преплићу са неслућеним назнакама нечега што се наговјештава, што постоји, а што се не зна, привукли су многе који су дали свој суд о овој Диздаревој пјесми. О њој су писали Влатко Павлетић, Крунослав Прањић, Касим Прохић, Енес Дураковић, Марко Вешовић и многи други. Готово сви који су писали о овој пјесми питали су се шта је то што ту пјесму чини чудном: да ли ову пјесму треба схватити „као метафору пјесничког трагања за тајном свијета“1, да ли је то „искушење немогућног“2, да ли је то „савршенство немуштости“3, или, можда, та пјесма упућује „на другу обалу као ’оностраност’ наше егзистенције“4. Чини се да управо литерарна вриједност ове пјесме, која је дубоко укоријењена и ослоњена на нашу традицију и у нашу свијест, као и поимање смисла живота и смрти у Каменом спавачу, даје могућност поливалентних тумачења и сазнања. Феномен рецепције ове пјесме може бити одређен различитим садржајима и тумачен у откривању властите актуелизације ове литерарне творевине на основу индивидуалног поимања пјесме, али и цјелокупног литерарног и животног читаочевог искуства. Можда нигдје се не можемо ближе сусрести са феноменом алтеритета као када је у питању тумачење Модре ријеке5.

Ова пјесма се најприје појавила на Струшким вечерима поезије 1969., а затим је објављена те исте године у неколико листова и часописа6. Након тога је уврштена у друго издање Каменог спавача 1970. године да би потом била изостављена из трећег издања и уврштена као уводна пјесма у нову збирку под називом Модра ријека (1971.). У разним верзијама, често и са много штампарских грешака, ова пјесма се појављивала у многим југославенским листовима и часописима. Склон мијењању стихова у новим издањима, Мак Диздар је и сам објављивао пјесму са новим измјенама а да је пут до коначног облика био дуг и мукотрпан, потврђују и верзије ове пјесме сачуване у Музеју књижевности у Сарајеву. Језичка структура ове пјесме одмах у почетку је маркирана као кључ за њено разумијевање, а Касим Прохић је констатовао да је „све што је у Модрој ријеци именовано – заумно“7 јер је „тоналитет одређен лексиком потпуно друкчијег реда“. Несумњиво је да је Модра ријека у филозофском и у поетском, али и у лингвистичком смислу, најпотпунија и најзаокруженија пјесма Мака Диздара.

У коначној верзији (објављеној у збирци Модра ријека (1971.), ова пјесма има овакав изглед:8

М`òдрā ријèка
Н`ѝкто н`è знā гдј`è је òна
М`àло знáмо `àл је знâно
Иза гòре иза дòла
Иза с`èдам иза `òсам
И ј`òш х`ỳђē и ј`òш л`ỳђē
Пр`èко мôрнӣх пр`èко гôркӣх
Пр`èко гл`òга пр`èко др`àче
Пр`èко ж`èге пр`èко ст`èге
Пр`èко слýтњē пр`èко сýмњē
Иза д`èвет иза д`èсет
Т`àмо д`òље испод зèмље
И òнамо испод н`èба
И ј`òш д`ỳбљē и ј`òш ј`àчē
Иза шýтњē иза тм`àче
Гдје пијèтлови нè пјевајӯ
Гдје се н`è знā за глâс р`òга
И ј`òш х`ỳђе и ј`òш л`ỳђе
Иза ŷма иза б`òга
Ѝма јèдна м`òдрā ријèка
Ширòка је дубòка је
Стô годӣнā ширòка је
Т`ѝсућ љêта дубòка ј`èст
О дуљѝни и нè сāњāj
Тм`à и тм`ỳша н`èпребōлнā
Ѝма јèдна м`òдрā ријèка
Ѝма јèдна м`òдрā ријèка
Вàља н`àма пр`èко ријèке

Као што се види, ова пјесма је испјевана у тринаест дистиха9 са посебно издвојеним стихом Има једна модра ријека. Тај стих, тако издвојен, има неоспорну синтетску улогу, која након акумулирања читавог низа појмова истиче једну од основних порука пјесме. За разлику од већине пјесама у Каменом спавачу, Модра ријека је испјевана у правилним осмерцима с цезуром послије четвртог слога, што пјесми даје убрзани ритам народне лирске пјесме. Међутим, таква силабичка организација не би дала такве наглашене ритмичке елементе да није брижљиво прављене звуковне оркестрације, па су елементи фонолошке основе ритма веома битни. Ритму ове пјесме доприноси и велики број двосложних ријечи (више од 60%) са наглашеним првим слогом и правилним смјењивањем наглашених и ненаглашених слогова. Тросложне ријечи у овој пјесми само су ријека (понавља се три пута, али се у ритму пјесме осјећа као двосложна, јер такав изговор захтијева осмерачка структура стиха – р’јека), пијетлови (мада се ова ријеч изговара као п’јетлови10, јер то захтијева слоговна структура стиха), дуљина, широка, дубока, пјевају. Једина четверосложна ријеч је непреболна. Таква констелација стиха успостављена је и распоредом вокала и консонаната. Иако је однос консонаната и вокала 54:46, што је у границама мјерења који су правили многи лингвисти11, чини се да у пјесми преовладавају вокали. Вјероватно је то због тога што у пјесми има велики број сонаната (више од 40% свих консонаната).

Учесталост појединих вокала у укупној вокалској структури Модре ријеке је сљедећа: а (појављује се 56 пута) – 27,7 %, е (55 пута) – 27%, о (39 пута) – 19 %, и (36 пута) – 17,9 %, у (15 пута) – 7,4 %. У односу на мјерења учесталости појединих вокала што их је направио М. Чаркић, према прозном тексту нема великих одступања. У консонантској структури Модре ријеке нешто више од просјека укупног постотка свих консонаната имају једино ј (11 %), к (7,5 %), р (9,5 %) и посебно з (5,5 %)12. У пјесми нема сугласника џ, ф, ц и ћ, а в и ж се појављују само једном. Остали консонанти су у омјерима који готово одговарају прозном тексту. Шта је, онда, што ову пјесму чини тако мелодичном? Осим осмерачке правилне поставке стиха чини се да пресудну улогу има укупан распоред вокала као и њихова наглашеност, односно ненаглашеност. У распореду акцената види се да су у двосложном ријечима, доминантним у цијелој пјесми, наглашени предњи слогови у готово правилном распореду (наглашен-ненаглашен слог, што би према античким критеријима значило да је пјесма испјевана у трохејској стопи). Томе свакако у знатној мјери доприноси и учесталост наглашених вокала у доста правилном распореду: Мало знамо ал је знано (у сва четири акцента носилац слога је вокал а), иза гора иза дола (наглашени су слогови у којима је носилац акцента вокал о), преко морних преко горких (понављају се послије цезуре наглашени вокали ео – ео), итд. У пјесми доминирају секвенце ао, односно оа: мало, знамо, знано, гора, дола, модра, дубока, широка, глога, рога, бога. Наравно, акцент у овој пјесми својим распоредом на предњим слоговима има веома битну ритмичку функцију, али он није, као што смо видјели, једини носилац ритма пјесме. Уз акцент у овој пјесми веома значајан ритмички ефект имају и постакценатске дужине (м`òдрā, преко мôрнӣх преко гôркӣх, преко слýтњē преко сýмњē, итд).

И у пјесми Модра ријека сусрећемо се са фономотивационим понављањима и спајањем, вуковном аналогијом, ријечи које немају семантичку сродност. Именице жега и стега готово и немају никакву семантичку везу, али у стиху преко жеге преко стеге, унутар контекста, те двије ријечи функционирају синонимски складно. Док у претходном стиху глог и драч имају слично значење, у другом стиху, захваљујући управо претходно усаглашеном значењу, звуковна аналогија жега-стега добија и своју семантичку страну и чини дистих синтаксичко-семантички усаглашеним. Такав денотат остварује складан звуковни и семантички контекст, јер пјесник унутар организације текста успоставља фономотивационе везе. У селекцији и у избору лексичког материјала у овој пјесми пјесника је водила звучна а не семантичка страна ријечи, јер је сједињавао оне лексичке јединице које, иначе, немају готово никакву сродност у поетски неорганизованом тексту. Таква звуковна понављања, међутим, упућују својом симболиком и одређене синтаксичке везе као и паралелизме у структури стихова.

У пјесми мелодију не дају само вокали, јер у појединим стиховима концентрисани су сонанти, што можемо видјети већ у другом стиху: мало знамо ал је знано...

Рима у овој пјесми такођер значајно утјече на укупну звуковну хармонију ове пјесме. Међутим, гласовна подударања немају одређене правилности, јер се смјењују унутрашње и вањске риме, тако да се често може говорити и о рими, али и о асонантско-алитерацијској вези: не зна-она, знамо-знано, хуђе-луђе, жеге-стеге, девет-десет. Тек у шестом дистиху појављује се класична вањска рима: и још дубље и још јаче / иза шутње иза тмаче. Док се у првих пет дистиха углавном подударају наглашени слогови и по квантитету и по квалитету, у овом, шестом стиху, ријечи шýтња и тм`àча имају различит квалитет акцента (дугоузлазни наспрам краткосилазног), али то ремећење устаљеног ритма зауставља рима јер се генитив тм`àче римује са компаративом ј`àче са истим квалитетом акцента (краткосилазним ) . У цијелом току пјесме само се још једном појављује вањска рима (рога-бога), али има понављања истих конструкција унутар стихова, и по акценту и по структури: преко слýтње преко сýмње, и још д`ỳбље и још ј`àче, ширòка је дубòка је, о дуљѝни и нé сāњāј, итд. На тај начин стихови у Модрој ријеци су чврсто увезани, јер бројне полиасонанце и полиалитерације у свом правилном распореду и чине ову пјесму изузетно хармоничном. И Лексичка понављања такођер појачавају звуковна, асонантска и алитерацијска, понављања а тиме и укупну звуковну хармонију унутар цијеле пјесме (преко се понавља девет пута, још шест пута, приједлог иза десет пута, ријека четири пута, широка, дубока, хуђе, луђе, по два пута, итд.).

Сваки дистих дјелује као синтаксичко-семантичко јединство које води кулминативном крају пјесме у коме стих има једна модра ријека прекида такву правилност. Иначе, композиционо се Модра ријека може подијелити на неколико издвојених дијелова. Након првог дистиха (Никто не зна гдје је она / мало знамо ал је знано), који саопћава да знамо и не знамо „гдје је она“, слиједи готово наративни тон у обезглагољеном контексту у правилном распореду наглашених и ненаглашених слогова у пет дистиха, да би се промијењеним ритмом и другачијим распоредом наглашених и ненаглашених слогова (гдје пијèтлови нè пјевају / гдје се н`è зна за глâс р`òга), дјелимично такав ритам прекинуо и поново успоставио (дистих и још х`ỳђе и још л`ỳђе / иза ŷма иза б`òга). Послије тога слиједи нешто равнија линија која се завршава понављањем кључног стиха ѝма јèдна м`òдрā ријèка и поентом вàља н`àма пр`èко ријèке.

Сваки стих ове пјесме има своју унутрашњу хармонију у потпуно изграђеној мисаоној и семантичкој заокружености. Видљиво је да је у пјесми Модра ријека систем еквивалентних граматичких јединица и конструктивних модела већине стихова очигледан и готово да би се могао превести у математичке формуле:

приједлог + именица у генитиву (или поименичени број или поименичени придјев) + приједлог + именица у генитиву (или поименичени број или поименичени придјев)

(иза горе иза дола, иза седам иза осам, преко глога преко драче, преко морних преко горких, преко слутње преко сумње, преко глога преко драче, преко жеге преко стеге и сл.). На сличан начин прављени су стихови у којима су прилози (и још дубље и још јаче, и још хуђе и још луђе).

Един Дервишевић: Без наслова

Един Дервишевић: Без наслова

Додатну ритмичну снагу такођер даје сваки стих током цијелог тока пјесме који добија убрзање што се ближи крају. Ритмичко убрзање пјесми даје и смјена једносложних и двосложних ријечи, наглашених и ненаглашених слогова. Иако је пјесма испјевана у правилним осмерцима, број ријечи у дистисима је веома неједнак: од 12 дистиха, по осам ријечи имају други, четврти, пети, девети, десети и посљедњи дистих, девет има једанаести дистих, по десет трећи, шести и осми дистих, а по 11 први и седми. У пјесми има 114 ријечи (промјенљивих 59 и непромјенљивих 45), а од тога су 24 именице, 14 глаголи, 10 придјеви, 17 прилози, 18 приједлози. Међутим, таква морфолошка подјела може се прихватити само условно, јер унутар стихова бројеви (седам, осам, девет, десет) звуче поименичено или бар недоречено, а облик тисућ употријебљен је са деформацијом основног еталоном рестрикцијом финалног вокала а. И број једна (у стиху Има једна модра ријека, који се понавља три пута) унутар контекста дјелује као придјев. Исто тако, придјеви морних и горких такођер дјелују поименичено, тако да истичу атрибутско-објекатску синтагму модра ријека, која и јесте права именичка синтагма (уз тма и тмуша непреболна).

Именице у овој пјесми углавном означавају неке метафизичке појмове: слутња, шутња, сумња, ум, бог, или неке појмове који иду уз тешкоће живота, што се уклапа у опћи концепт збирке Камени спавач: жега, стега, глог, драча, тма и тмуша. Глагола у овој збирци има мало и они су углавном у презенту: (не) зна се понавља два пута (знамо), има три пута, је 5 пута, пјевају, сањај, јест по један пут. К. Прањић13 је с правом истакао да је употреба дужег облика презента трећег лица глагола бити-јесам у стиху Сто година широка је / тисућ љета дубока јест прави „Диздарев пјеснички мајсторлук“, јер облик јест који не ремети основну силабичку поставку стиха, снажно појачава нужност трајања, али и нужност морања доласка до имагинативне модре ријеке. Већи дио пјесме је без глагола, али то не чини пјесму ни у чему недостатном, јер друга пјесничка средства, ритам и смјена наглашених и ненаглашених слогова, посебно бројева, придјева и прилога, надомјештавају одсуство глагола. Све је у таквој поставци поремећено: нема глагола, а бројеви и придјеви су поименичени, што истиче и непромјенљиве ријечи, приједлоге преко и иза. Ти просторни приједлози (иза и преко) имају веома битну улогу у структури пјесме, јер означавају простор иако пјесма говори и о простору и о времену (тисућ љета дубока јест). У пјесничком контексту ти приједлози имају додатну семантизирану улогу и готово да дјелују деиктички у ознаци простора, односно мјеста.

Синтакса ове пјесме је доста поједностављена: у пјесми нема смјене различитих глаголских облика, градациона понављања су махом јукстапонирана или појачана полисиндетским интензификатором и, именице због краткоће стиха не праве много падежних облика. Привидна једноставност израза, међутим, показује сложеније поетске поступке у пјесничком сажимању. Све је у овој пјесми веома складно организирано у низу који својим ритмом прави градацију у паровима, придјевским, горких-морних, бројним, седам-осам, девет-десет, прилошким, хуђе-луђе, дубље јаче, и низом именица, такођер у паровима, у генитиву једнине са приједлогом преко: жеге-стеге, слутње-сумње, глога-драче.14 Мак Диздар је у многим својим пјесмама волио супротстављати антониме или гомилати синониме водећи рачуна о њиховом звучању. И у овој пјесми је звук веома битан, а мелодија ове пјесме ритмички је тако постављена да се унакрсно преламају и синоними и антоними. Пјесма је направљена од више истих граматичких паралелизама или сличних структурних модела, али све у пјесми функционише изузетно хармонично, са богатством сазвучја, уједначеним ритмом и мелодијом којом одзвањају готово сви стихови ове изузетне пјесме.15

У пјесми се појављују више лица исказаних најприје одричном замјеницом никто, првим лицем множине (мало знамо, ваља нама преко ријеке), трећим лицем множине (гдје пијетлови не пјевају), другим лицем једнине (о дуљини и не сањај), те модром ријеком као доминантним субјектом цијеле пјесме. Ту је и безлични облик: знано. Међутим, много је именица које означавају простор (гора, дол), метафизичке сфере (слутња, сумња, шутња, ум, бог), и вријеме (сто година, тисућ љета). Придјеви и прилози такођер означавају људско искуство (преко морних, преко горких, и још хуђе и још луђе, и још дубље и још јаче). Прво лице у другом стиху (Мало знамо ал је знано) омогућује даље елиптично говорење, без глагола у цијелом низу набрајања у којима се преплићу именице, бројеви, придјеви и прилози.

И Модра ријека има више верзија. У коначној и посљедњој верзији се појавила у посљедњој пјесниковој збирци Модра ријека. У верзијама пјесме у Музеју књижевности видљиво је да се пјесник дуго мучио да нађе форму која би најснажније исказала његову мисао. Пјесма је најприје почињала стихом Ми не знамо гдје је она, потом је прекрижен први дио стиха (Ми морамо), те написано Нитко не зна. Пјесма је, дакле, почињала неодређеном замјеницом нитко али је тај облик враћен у још ранији и архаичнији: никто. Оправдано се поставља питање зашто је пјесник употријебио такав архаични облик, каквих је доста било у Каменом спавачу. Чини се да је та везаност за архаични облик једноставно „пренесена“ у ову пјесму, јер је у њој све у знаку оног што је било, оног „иза ума иза бога“, а та свевременост и одлазак у прошлост која је дубока „тисућ љета“ јесте потенцирање опћег људског искуства о животу и смрти. Таква тајна и даље је безмјерно далеко, па је због тога архаични облик одричне замјенице био погоднији за опћу атмосферу пјесме.

У пјесми су вршене и многе друге промјене: умјесто стиха иза горе иза дола стајао је стих иза брда иза дола, па потом иза гора иза дола. Ова измјена је веома битна јер се мијења и ритам пјесме. Стих иза гора иза дола имао је различите акценте (иза гóра иза дòла) мада се тај стих може означити и са истим акцентима: иза гóрā иза дóлā а у том случаја облик именице до (генитив множине – дòлā) означавао би скраћену множину која се може чути у Херцеговини (доли – долови). Умјесто стиха преко глога преко драче стајало је преко трња преко драче, умјесто прилога дубље стајао је прилог дуље. Стихова преко слутње преко сумње уопће није било и они су накнадно додати. Зато је било више стихова које је пјесник избацио: и јаука и лелека / вилењака вукодлака, те и још даље и још горе. Стихови гдје пијетлови не пјевају / гдје се не зна за глас рога првобитно су имали овакав облик: Гдје пјетао не чује се, затим Гдје с не чује пјев пијетла / гдје се не зна за глас рога, па потом Гдје не има пјева пијетла / гдје не има гласа рога. Исто тако, стихови Сто година широка је / тисућ љета дубока јест најприје су гласили овако: Сто годишта широка је тисућ љета дубока је обогаћени су битном ритмичком и семантичком измјеном: Сто година широка је тисућ љета дубока јест. Било је и других измјена: стих О дуљини и не сањај првобитно је гласио друкчије: О дуљини и не зна се, односно О дуљини не сања се, стих преко горких преко морних имао је незнатну измјену, јер се римовао (преко горних преко морних), стих мало знамо ал је знано првобитно је имао облик мало знамо али знано. У посљедњој верзији, у збирци Модра ријека, додат је дистих

Тамо доље испод земље
И онамо изнад неба16

Међутим, најбитнија измјена је била у посљедњем стиху који је гласио овако:

Има једна модра ријека
Ми морамо преко ријеке

Промјеном презента глагола непотпуног значења морати у окамењени глаголски облик ваља (Ваља нама преко ријеке) пјесма је дефинитивно заокружена снажном, ритмички ефектном обезличеном формом, која се повезује са исто тако пасивном и обезличеном формом на почетку пјесме: Мало знамо ал је знано. Таква опозиција (знамо-не знамо) кључна је за разумијевање цијеле пјесме и читавог стилског поступка.

У избору лексема пјесник је строго водио рачуна. У овој пјесми нема ниједне стране ријечи. Модра ријека уствари се наслања на домаћу лексику и на народну традицију. Осим осмерца, стиха народне лирске пјесме, и поједини изрази као и синтагме упућују на народно искуство: „Никто не зна“, „иза горе иза дола“, „гдје п’јетлови не пјевају“, „гдје се не зна за глас рога“, „тма и тмуша“ стилизовани су народни изрази. И посљедњи стих „Ваља нама преко ријеке“ јесте један од народних израза каквих у пјесниковом завичају има доста. Вјерујући у магијску моћ језика, Мак Диздар у доста својих пјесама преузимао је ритам народних брзалица а у Модрој ријеци наслањање на традицију народног израза је исто тако видљиво. У овој пјесми је спојено пјесниково „заумно“ схваћање језика са тим народним језичким наслијеђем и митским вјеровањем у језичку моћ у исказивању оног што је недокучиво и неизрециво. Зато Модра ријека својом нарацијом и мудрошћу и дјелује као нека прадавна народна бајка.

Као и већина других пјесама, и Модра ријека је исписана без интерпункције. Изузев почетка пјесме гдје се сусрећемо са великом словом (Никто) сви дистиси су исписани увијек малим словом, без иједног графичког или интерпункцијског знака. Једино на завршетку пјесме је додата цртица, која управо због изостанка интерпункције и других правописних одредби у цијелој пјесми, има функцију снажног графостилема:

има једна модра ријека –
ваља нама преко ријеке17

Изостављање интерпункције не ремети основни смисао пјесме, јер оваква графичка поставка омогућује поливалентност значења и тумачења, па и различитих интерпретација. Уствари, интерпункцију у интерпретацији у дикцијској напетости исписује читалац у свом доживљају пјесме.

Наслов пјесме такођер је лингвистички интересантан, али само онда ако се он доживљава унутар цијеле пјесме. Видјели смо да је мотив воде један од омиљених пјесничких симбола Мака Диздара. Све те воде, сваки тај врутак, зденац, извор, свака та ријека, што се смјењују у својој метафорици у многим пјесмама овог пјесника, добили су у овој пјесми најдубљи поетски смисао. Лексем ријека у наслову ове пјесме створио је са атрибутом „модра“ (који се иначе често спомиње и у другим пјесмама) неоспорно снажну синтагму, која изузетно успјело заокружује и цијелу поруку збирке Камени спавач, као и смисао збирке Модра ријека.18

Видјели смо да у поезији Мака Диздара има релативно мало боја а оне готово увијек имају своју симболику. У наслову пјесме Модра ријека осим симболике воде, као сталног мотива ове поезије, сусрећемо и епитет модра, свакако с јаким стилским значењем. Плава боја иначе означава у својој симболици нешто што је измјенично и надреално: дан и ноћ и све оно што уређује људски живот и његову вјечност. „Плава боја није од овога свијета: упућује на предоџбу о мирној и узвишеној вјечности, која је надљудска и нељудска“.19 Модра боја свакако није чисти синоним и она означава нешто што је дубље, тајанственије и загонетније. Са таквом ознаком придјев модра јачи је стилем од атрибута плава и с обзиром на садржај и смисао пјесме Маку Диздару се наметала својом симболиком, али и експресивношћу.

____________________

1 Дураковић, Е. (1979.), 152.
2 Вешовић, М. (1982.), 55.
3 Прањић, К. (1991.), 214.
4 Прохић, К. (1974.), 118.
5 „Алтеритет као разлика између фиксираног текста и његове актуелизације подједнако је феномен и синхроније и дијахроније, па се поготово у условима временског одстојања који интерпретатора одваја од текста, алтеритет још изразитије испољава.“ (Константиновић, З., Интертекст и алтеритет, Израз, 1-2, 1989., 7).
6 Млади борец, 15. IX 1969., 21, Одјек, 1969., 10, Слобода (Мостар) 3. XI 1969., 45.
7 Прохић, К.: Апокрифност поетског говора, 120.
8 „Будући ће се вршити и ритмичка као и акценатска анализа ове пјесме, овдје се даје цјеловит текст са акцентима у ауторовој интерпретацији, о чему ће бити ријечи у даљем тексту. У посљедњем издању ове пјесме за вријеме док је још био жив Мак Диздар (Модра ријека, 1971.) били су стихови који су накнадно убачени: Тамо доље испод земље / и онамо изнад неба. Занимљиво је да су сви каснији састављачи избора поезије Мака Диздара, уврштавајући ову пјесму у своје изборе, изостављали ове стихове, а неаргументовано се тврдило да је те стихове Мак Диздар избацио из посљедње верзије.
9 Мак Диздар је био добро упознат са симболиком бројева, јер су они од најранијих времена служили и за изражавање одређених идеја. Још у антици се сматрало да број 13 доноси несрећу. На посљедњој вечери сједила су тринаесторица. Тринаесто поглавље Откровења говори о Антихристу и звијери. Могуће је да је и овдје Мак Диздар указивао на несрећни човјеков пут кроз повијест. „Тај број опћенито одговара поновном почињању, уз пејоротивну назнаку да је више ријеч о понављању нечега неголи о поновном рођењу“ (Рјечник симбола, 713).
10 „У збирци Модра ријека (1971.) та ријеч је написана са једносложном замјеном гласа јат: п’јетлови. У рукописима Мак Диздар је био недосљедан: у једној верзији пјесме пише „гдје пјетао не чује се“, у другој „гдје с не чује пјев пијетла“. У појединим верзијама различито је писан рефлекс гласа јат у стиху „Гдје п(и)јетлови не пјевају“.
11 Приближно такав омјер су добили и Т Маретић, Р. Симић и М. Чаркић.
12 Према М. Чаркићу (стр. 520-521) у прозном тексту заступљеност вокала је сљедећа: а – 23,22 %, е – 23,65 %, о – 22,27 %, и – 20,66 % и у – 9,23%. У прозном тексту заступљеност консонаната је сљедећа: д – 7,93 %, ј – 9,433 %, к – 5,90 %, н – 8,47 %, р – 7,20%, з – 2,72 %.
13 Прањић, К.: Језиком и стилом кроза књижевност (214).
14 У тексту Поезија граматике и граматика поезије Р. Јакобсон је указао да све граматичке категорије у поезији као и сви типови промјенљивих и непромјенљивих врста ријечи те различите синтаксичке јединице и конструкције могу се искористити у поезији и повезивати по сличности или контрасту. (Јакобсон, Р., 1966., 81).
15 Није случајно што је Модра ријека привукла музичаре и што је ова пјесма углазбљена у двије верзије (А. Дедић и С. Ковачевић).
16 М. Вешовић је у занимљивом тексту Биљешке уз Модру ријеку (Израз, 1982., 7-8, 52) зажалио што је Мак Диздар избацио стихове Тамо доље испод земље / и онамо изнад неба. Међутим, те стихове пјесник није избацио него их је убацио у посљедњој верзији у збирци Модра ријека (1971.). У првим верзијама пјесме тих стихова нема.
17 У једној од првих верзија ове пјесме у Музеју књижевности посљедњи стих је био исписан овако: Ми морамо преко ријеке.
18 У надахнутом тексту „Шта нас то чека иза модре ријеке“ (Апокрифност поетског говора, 128) К. Прохић је навео да се мотив модре ријеке у збирци јавља још једном, у пјесми Прича о посјету код Тиресије. Међутим, мотив модре ријеке се јавља и у пјесми Хидра

Да је само тлапња често волиш рећи
Она ће ти ипак једног дана лећи
У звијезду твоју у вијугу јеке
Љубав коју чекаш и сан модре ријеке (25)

19 Рјечник симбола, 511.

Претходна · Садржај · Наредна

Екрем-Моца Диздар: Постиђени Хајрудин [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2004-10-24

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска