Мост - Индекс
Мост - Претплата
Јосип Ушај: Figurae naturalis, 2002. [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 173 (84 - нова серија)

Година XXIX април/травањ 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Виктор Дундовић
ЗОИ 1984. или „Љубав и слога немогуће омогуће“

Спектакуларно обиљежавање 20-те обљетнице Сарајевских Зимских Игара 1984., напоји све наше грађане великим поносом што смо нешто тако лијепо и добро урадили а тек смо сада свјесни тога када смо све то и много више од тога изгубили и претворили у рушевине, јад, биједу, срамоту...

Био сам те незаборавне 1984. студент и сјећам се како су нам студентски домови реновирани као и већина објеката у самоме граду, сјећам се и прекрасних грандиозних олимпијских борилишта, снијега који је тврдоглаво одбијао да падне да смо се сви били већ и забринули због тога, и тада, ноћ уочи самога такмичења „заљуља“ снијег као никад до тада па се сада почесмо бринути због превелике количине снијега што се читаву ноћ обрушавао на борилишта да се морала ангажовати тадашња ЈНА (Југословенска Народна Армија у коју се тада многи заклињасмо, као што је почетком 1992. и касније проклињасмо јер се окрену против сопствених народа који су до тада чинили њену несаломиву снагу...) чији војници читаву ноћ газаше снијег како би такмичење ујутро могло несметано отпочети.

Читаво Сарајево је било свечарски уређено, осјећала се празнична атмосфера, свуда су лепршали блистави осмијеси јер се више није знало ко је странац а ко је наш, тада нас опсједаше странци из читавога свијета, али као туристи: новинари најпознатијих медија електронских и писаних, многе славне личности, љубитељи спортских зимских натјецања. Карте су се тада дијелиле бесплатно по нашим фирмама... Бијаше то златно доба опћега напретка у тадашњој држави која се све више отварала свијету и његовом тржишту, само што то отварање није значило као данас да нам долази свако ко хоће из бијелога свијета и да вршља по нашој земљи као што то данас странци чине. Бијасмо ми тада гостопримљиви домаћини а они љубазни туристи; данас се изгледа више странци понашају домаћински у нашој рођеној држави а ми смо бојажљиви дошљаци који се помало прибојавају свега и свакога, па и сопствене сјенке. Присјетих се једнога нашег конобара што је „запалио“ славнога глумца Кирка Дагласа наплативши му „папрено“ његов рачун, што се препричавало по Сарајеву и дуго послије завршетка Олимпијаде...

Бранко Суботић: Бијела чинија, 1959.

Бранко Суботић: Бијела чинија, 1959.

Прослава 20 година од одржане Олимпијаде уједини читаву земљу, зближи је са сусједним државама и све нас подсјети на тај славни догађај којег многи памте са дубоком сјетом, покојом сузом, и великом тугом на тај јединствени тријумф свих нас у та „добра стара времена“.

Многим учесницима такмичења што освојише највиша признања заискри бисерна суза у оку и задрхта глас кад проговорише о том, сада ишчезлом добу, које још живи само у слатком сјећању дубоко запретано пепелом прошлости у најскривенијем кутку срца што радосно закуца кад се поново ужеже олимпијски пламен...

Тада и наш Јуре Франко (симпатични Словенац) освоји завидно мјесто у натјецању на велики понос свих нас, па се породи и позната крилатица „волимо Јурека више од бурека“...

Насмијеших се, сјетивши се Бојана Крижаја (исто Словенац, наша велика спортска узданица) када заборави поздравни говор па га публика подржа громким аплаузом а он охрабрен тиме вјешто се снађе и кратко импровизова оно што је заборавио.

Некадашњи сјај и љепота Сарајева и цијеле БиХ путем ТВ-екрана уплови у домове 2,5 милијарди становника свијета. Нажалост и ратне страхоте и биједа сможденог и убијеног Сарајева обиђоше читаву Земаљску куглу која сазна за сарајевску трагедију, све то видје преко 6 милијарди људи јер тада се обистини други дио народне пословице из наслова овога текста... „Мржња и раздор могуће онемогуће“.

Али као што рече једна пјесма, „нећу да гасим сунце што са неба сја“, јер желим да чувам слатку успомену на то минуло доба не прљајући га суморном и отужном сликом садашњости и блиске ратне прошлости.

Не, нећу, доиста никада „угасити сунце што у мени сја“, поготово на данашњи дан – Дан заљубљених – Валентиново, живимо за љубав и због љубави!

Бугојно, 14.02.2004.

Претходна · Садржај · Наредна

Јосип Ушај: Пламено око, 2003. [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2004-06-28

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска