|
Sada sam bez noge.
Bez oka. Bez nade.
A oni isto, rade li,
rade.
Pomalo na kolicima.
Po kući. I oko kuće.
Mozak mi sve mekši.
U njih stalno kruće.
Sada sam bez ruke.
Bez oka. Bez nade.
Da bi oni mogli
raditi što rade.
Ostali smo živi,
da bi bili krivi.
|