Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 202 (113 - нова серија)

Година XXXI септембар/рујан 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Рамиз Салиховић
Доктор Пабло

Кад је сам Игору је најважније да му самоћу нико не може ускратити. Не пуши, не точи француски коњак, али зато га има у бифеу његовог регала, злу не требало. Ионако од њега трухне изнутрица, отпада јетра. Сваки дан чујеш за неки нови карциногени случај, али никад о правом узрочнику а поготово о лијеку. И доктор Пабло уживао је у самоћи, био савршено задовољан и како Игоров отац прича, редовно трошио, француски коњак и седативе. Страшно је било кад га је затекао заваљеног у фотељи, у почетку мислећи да се пијан успавао. Прво, докторов пулс није се осјећао, па је слиједила претрага и обдукција због изненадне смрти, онда конвенционална црнина на одјећи многобројних рођака. Отац каже да је тада смрт видио као ужас, али и као нулу, ништицу. Кад доктор умире узима га страх и слабост. Каква вјечност, каже отац, вјечне су само животиње јер нису свјесне смрти.

Након докторове смрти бифе је очистио од алкохола, напунио га Кока-Колом, рум-плочицама и рахатлуцима. Наравно, изузимајући флашу француског коњака због Тање, која већ годину дана обећава навратити. Стан ти је на посљедњем спрату солитера, патим од висине, вајка се, о поквареном лифту да и не говорим. Тања је у праву, лифт се претворио у дјечију играчку. Али његовом једнособном стану на тринаестом спрату нема се шта рећи. Мален је, широким предсобљем спојеним са кухињом, једино је купатило неуредно, мушко, до пола зида прекривено плавим плочицама, а друга половица, по укусу претходног станара, с упола избрисаном црвено плавом сликом голишавог тијела жене у облацима. Молер никад да дође. Ти уображени мајстори све су нам потребнији, јер све више крпимо и станове и апарате, али и тијело и памет. Ту се његова мисао заустави у тачки гдје се излаз губи, па му се учини да ће нешто експлодирати у њему или солитеру. Тргну се у недостатку кисеоника, дубоко удахну држећи се за дрвени рам фотеље, устаде, помјери зелену завјесу на прозору. Испод њега ниске варошке куће и ситне, покретне фигуре пролазника. О ужасној провалији испод себе никад није размишљао. Тек сада му се намеће мисао о вјештачки створеној самоћи у варошици и шанси за скок недобудних у тренутку кад на терасама и балконима људи пију и воде разговоре у помијешаним надолазећим таласима музике. Негдје је прочитао да је цијена оваквих станова у великим талијанским градовима висока поред осталог и због тога што такви скокови за богате и елегантне станаре представљају занимљиву забаву. Шта може покренути мисао након овакве поражавајуће чињенице?! Чак ни далеко ушће Босне у Саву, које одавде личи на море у које се утапа небо. Оно му је у најтежим тренуцима попуњавало празнину подстичући на размишљање. По ушћу је препознавао будући дан, долазак киша и вјетрова, сунца, сада од свега ништа.

Мубера Исановић: Цртеж (Гран При Мостар 2006.)

Мубера Исановић: Цртеж (Гран При Мостар 2006.)

Затвара завјесу, пред очима шаренило собних тапета. Пали телевизор и добива готову слику, без напрезања, попунивши празнину. Узима рум плочицу ж попије гутљај Кока-Коле. Послије треће рум плочице и пола Кока-Коле осјећа да је пијан. Подвала, алкохол или дрога, диверзија! Отац је јучер причао о убаченим жвакама са отровом и дрогом.

Постаје сигурнији, прескупо је то за једну смрт. Телевизор закрча, очни капци се тргоше пред рекламним простором. Нешто лебди у зраку, опажање га издаје. На вратима енергично зазвони звоно. Ако је Младен, за реми нисам расположен, ако је Тања у девет сати… Тања очешљана, непримјетно нашминкана, румено, паметно лице, крупне очи, руке необично малене у црном мушком костиму.

Нисам сам у солитеру, рече.

Дошла сам да савладам страх од висине.

Шта је лакше савладати, самоћу или висину, Тања?

Обоје остадоше збуњени, али му се учини да такво стање изазива уживање и занимљивост.

Рекао си да ми се ништа неће десити, говорила је скидајући у соби црни фрак.

Тања, потребни су и пријатељи, рече, одмичући у пометњи фотељу од стола. Француски коњак, Кока-Колу или рум плочицу?

Мислила је да се шали. Зашто је престао пити и пушити за Тању мора остати тајна, исто као што је за њега непознаница зашто се она развела од доктора Пабла. Тања му се откри нова, пуши цигарете, пије коњак, ћаска лахко и духовито, а он несигурно и болесно сујетан. Слабић! Нула! Дијели му лекције мушкости, с чоколаде и Кока-Коле постиђен прелази на коњак, убијеђен у Тањину апсолутну надмоћ. Боји се, разочарат ће је, негдје повриједити, чини издајничке покрете као да се плаши и свог и Тањиног тијела. Сапет и несигуран. Ако је ово наговјештај жудње, онда га тјера у гријех, а Тања му је на домаку руке. Али његов поглед као да ни до чега не досеже. Зашто се развела од Пабла, да ли због тијела о коме прича да је спутава, да није њега Тањина душа остала би вјечна, онако оно јој намеће своје законе.

Послије неколико чаша тонуо је у чудну слободу невиђене празнине. На телевизији једва примјећује мушкарца длакавих ногу и жену голих груди, обоје изобличеног, гротескног лица. Слова на екрану најавише крај програма. Тања одахну. Учини му се да ће се сјединити с њеним гласом и тијелом, али се боји да ће је повриједити, било би то насиље над њиховом везом. А Тања ћаска тише и љепше као да се удаљава одлазећи. Бивало му је све угодније, постојао је само глас који прати у слатку несвијест. Чак су се негдје топло и додирнули, додир је трајао дуго губећи се у заносу који је појио тијело чудесном снагом. Све је постало љепше.

Преврћући главу час на лијеви час на десни образ на платненој јастучници, отворио је очи тражећи погледом Тању. Нестала је?! Загледа се по навици у телевизор, али видје само шкољку, празну кутију и мрачну рупу без екрана. Да ли су наступиле халуцинације?! Је ли Тања уопће била у соби и како је нестала унутрашњост телевизора?! На столу разбацане рум-плочице, начета Кока-Кола, празна флаша од француског коњака, двије празне кристалне чаше, Лимена пепељара пуна крупних опушака, згужвани покривачи на накривљеним фотељама. Нарушена уредност, навике, удобност… Негдје испод њега у солитеру неко залупи врата, разби се стакло уз нечији кикот, језив и туђ, али њему однекуд познат. Ко око њега плете мрежу?! Зазвонило је на вратима звонце. Притајит ће се и учинити да спава, ако је откључано пустит ће га да уђе. Ипак је устао и пришао вратима. Била су откључана. На улазу је стајао стари, бркати Циганин крвавих очију, са сандучетом кишобрана на леђима.

Поправљам кишобране, господине!

Немам кишобрана пријатељу.

Тихо закључа врата, спусти се на двосјед као да ће изнова заспати, очекујући Тањин повратак у солитер и објашњење за све што се десило.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2006-12-22

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска