Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 180 (91 - нова серија)

Година XXIX новембар/студени 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Хивзија Хасандедић
Задужбине Али-паше Ризванбеговића на Буни

Али-паша Ризванбеговић-Сточевић рођен је у Стоцу око 1783. године. У родном мјесту је провео дјетињство и младост гдје је касније, након борби с браћом, постао капетан Стоца и управљао овом капетанијом од 1813. до 1833. године. Био је огорчени противник поретка Хусеин капетана Градашчевића (Змаја од Босне) и, одмах у почетку покрета стао је на чело султанове странке. За заслуге које је показао у овој борби именован је 1833. године херцеговачким везиром и од тада па све до смрти 1851. године готово је самостално управљао Херцеговином која је 1833. године издвојена из Босанског пашалука и претворена у посебан ајалет.

Кад је централна влада половином 19. стољећа послала у Босну Омер-пашу Латаса да скрши отпор босанских феудалаца, Али-паша је стао на страну феудалне олигархије. Тада је био ухваћен од турских регуларних трупа и убијен у Добруну код Бања Луке концем марта 1851. године.¹ Сахрањен је код Ферхадије џамије у Бањој Луци гдје је касније над његовим гробом саграђено турбе.

О Али-паши као државнику писано је много.² Посебна је заслуга Али-пашина у томе што је први почео вршити мелиорацију земљишта и увео културе риже, маслина, винограда и мурава (дудова) у Херцеговини.³ Он је основао и једну пилану у Благају на ријеци Буни која је почела са радом 1266 (1848) године.⁴

Али-паша се још истакао као велик вакиф (легатор) и саградио је у Херцеговини читав низ сакралних, културно-просвјетних, јавних привредних и стамбених зграда. Набројаћемо их овдје по мјестима служећи се подацима из његових закладница и других извора.⁵

1. У Мостару је саградио слиједеће: џамију без мунаре (месџид) на Луци и уз њу текију с библиотеком и гостињцем (мусафирхана), Шејх Јујино турбе на Луци, веома репрезентативну зграду конака на Суходолини, адаптирао зграду коју је Шејх Јујо саградио на Мејдану (Трг 1. маја) за становање шеријатских судија и зграду хана званог Чардагија на Горњој чаршији. Даље је саградио или откупио 31 кућу (једну у Котлевиној, 3 у Камберагиној, 5 у Хаџи Балиној, 6 у Ћејван- беговој и 19 у Ћурчи Ахмедовој махали), пекару и уз њу 3 куће на спрату у Ћејван-беговој махали и више дућана око хана Ћардагије.
2. У Стоцу је саградио слиједеће: џамију са четвртастом каменом мунаром у махали Подград, кафану са собом на спрату, хладњак (лонџу) и више дућана у Великој чаршији, пекару, три дућана и магазу под џамијом у махали Подград, више ступа за ваљање сукна на Брегави и неколико млиница у столачком кадилуку.
3. У мјесту Буни је саградио сљедеће: џамију с каменом мунаром, стан за имама, љетниковац с хладњаком (лонџа), дворе (сараје), четири куће и више ступа и млиница на ријеци Буни.
4. У Благају је саградио недалеко од врела Буне, једну џамију без мунаре.⁶
5. У Лиштици је, на истоименој ријеци, саградио неколико млиница.
6. У Требижату (Новим Селима) саградио је кулу на два спрата од тврдог тесаног кречњака опасану високим бедемима.⁷
7. У Храсну је саградио кулу од камена.⁸
8. У Опеши је саградио кулу од камена.⁹
9. У Горњем Блату је саградио хладњак (лонџу).¹⁰
10. На Оглавку је саградио бању и турбе над гробом Абдурахмана Сиррије, шејха оглавачке текије.¹¹

Али-паша је даље оставио 10.500 гроша и одредио да се овај новац даје у зајам уз 10% камата годишње и приход троши у сљедеће:

• 300 гроша годишње имамима султан Селимове (цареве), Хаџи Алијине и Шарића џамије у Стоцу, сваком по 75 гроша а остатак за оправке споменутих џамија.
• 750 гроша годишње за накшибендијску текију и за плате имамима и муезинима 15 џамија у Фочи.
• 1.000 гроша за оправку Хаџи Хасанове џамије у Никшићу и дотрајалих џамија у Подгорици.
• 2.000 гроша да се за овај износ купе некретнине и приход од њих троши за плате имама Хаџи Хасанове џамије у Никшићу и џамија у Подгорици.

Овдје ћемо посебно и детаљно говорити о задужбинама које је Али-паша саградио на Буни гдје је сваке године преко љета излазио.

1. Џамија

Поред џамија у Мостару¹², Стоцу¹³ и Благају¹⁴ Али-паша је саградио и једну џамију на Буни око 200 метара сјеверно од свог љетниковца и недалеко од десне обале ријеке Буне. Из кронограма од пет стихова као и хиџретске године која је испод кроностиха бројкама написана на плочи изнад улазних врата, сазнајемо да је ова џамија саграђена 1265. (1848/49.) године. Лоцирана је на мјесту гдје је некад било гувно старе бунске породице Ћемаловића, које је земљиште Али-паша од њих отео зато што су стали уз реформни покрет Хусеин капетана Градашчевића и били против Али-паше.¹⁵

Али-пашина џамија на Буни, некад и послије рушења

Џамија је грађена од тесаног камена и пресвођена је с једном великом и три мале куполе над предворјем које држе зидови са страна и два камена стуба. Уз десни зид јој је приграђена камена мунара октогона облика висока око 18 метара. До улаза у мунару воде с вана, уз десни зид џамије, камене степенице па је доњи дио мунаре, од земље до разине џамијског крова потпуно искоришћен. Џамија има 17 на ћемер грађених прозора од којих се два налазе у зиду од врата а по пет у остала три зида.

Џамија има веома мале димензије (око 8x7,5 метара изнутра) и минијатурна је у односу на султан Ахмедову и султан Сулејманову у Истанбулу. Ово је не само најмања него и најмлађа џамија под куполом која је за вријеме турске владавине саграђена у нашим крајевима.

Ова је џамија, од изградње до данас, више пута оправљана. Први пут је темељито оправљена 1898. године након што ју је гром добро оштетио. Тада је измијењено олово на њој и мунара јој је до шерефе президана па је сада мања.¹⁶ Око 1922. године вјетар је дигао кров с главне куполе па је она тада премазана дебелим слојем бетона који јој и данас служи за покров. Џамија је уписана у зем. књиж. улошку к. о. Ортијеш број 30, кат. чест. 709 и запрема с двориштем око ње 440 м2.

Вакиф одређује да се у џамију поставе слиједећи службеници:

• Имам са пет гроша плате дневно. Он је дужан сваки дан и приликом сваке џуме и бајрама проучити по један „Јасин“, затим по три „Ихласа“ приликом сваког намаза и севап поклањати за вакифову душу и душе његових родитеља.
• Муезину по 40 пара дневно. За издржавање џамије завјештао је у мјесту Буни у Мостарском кадилуку слиједеће: све маслињаке, винограде, насаде мурава (дудова), башче, куће и све ступе и млинице са свим прибором.
• Одредио је да послије његове смрти дужност управника (мутевелије), писара (катиб) и инкасанта (џаби) врше синови му с кољена на кољено. Они су дужни оправљати све објекте, давати плаће службеницима и што остане дијелити између себе на једнаке дијелове. Вакуфнама је пред судом легализована 3. реџепа 1263. (1846.) године па је, дакле, написана на око двије године прије него је џамија потпуно довршена.

Кад је Али-паша 1849. године саградио џамију на Буни за првог имама је поставио Хаџи Хафиз Сулејман еф. Хусеџиновића којег је довео чак из Бања Луке. Први муезин ове џамије био је Ибрахим Черкес а послије њега Мустафа Хрле.¹⁷

Послије смрти Хаџи Хафиз Сулејман ефендије 1886. године имами и хатиби ове џамије били су сљедећи: Хаџи Али еф. Хусеџиновић, син Мухамед еф. Хафиз Мухамед еф. Спужић, Хасан еф Препела, Мустафа еф. Ћерић, Хафиз Ахмед-Мидхат еф Пузић, Хафиз Осман еф Грчић, Рагиб еф. Балта, Диздаревић Решид еф. Салих-бег Велагић, Али еф Зломушица, Фадил еф. Хасановић, Дервиш еф. Чомор, Салих еф. Аличић, Адем еф. Омерика и Сеад еф. Максумовић.

Овој џамији данас гравитирају, поред Буне, још и села Ортијеш и Ходбина а раније су петком и бајрамима у њу долазили и муслимани из Губавице и Пијесака. Џамија служи својој сврси.

2. Мектеб

Непосредно с десне стране џамије налазила се до 1944. године једна зграда у којој је све до рата радио мектеб. Он се не спомиње у Али-пашиној закладници и за његовог живота није саграђен. Пошто се у изворима из 1896. године спомиње као „сатри мектеб“, може се закључити да је саграђен из средстава Али-пашиног вакуфа одмах послије Али-пашине смрти.¹⁸ Имам џамије вршио је истовремено и дужност муалима у мектебу.

Ова је зграда срушена за вријеме Другог свјетског рата када је, као и џамија служила Нијемцима као магацин. Виде му се темељи.

3. Стан за имама

Али-паша је саградио с лијеве стране џамије једну зграду на спрат која и данас служи за стан имаму џамије. Уз ову кућу налази се мала софа гдје је, како се прича, још у Али-пашино доба ископан бунар у који вода долази из Буне и који не пресушује.(...)

____________________

¹ Енциклопедија Југославије, Загреб, 1968., св. 7, стр. 84; Хазим Шабановић, Босански пашалук, Сарајево, 1959, стр. 95.
² Фра Петар Бакула, Херцеговина за деветнаест година везировања Хали-пашина, Беч, 1863; Прокупије Чокорило, Љетопис херцеговачки 1837. до 1857. године, Народ, 1908, Хусеин Ђого, Цртице о Али-паши Ризванбеговићу, Сарајевски Лист, Сарајево, 1911, стр. 206; Хамдија Капиџић, Почетак везирства Али-паше Ризванбеговића, Гајрет, Сарајево, 1933, стр. 72-73; Хајрудин Ћирић, Али-паша Ризванбцговић-Сточевић, Годишњица Николе Чупића, књига XLVI, Београд, 1937. год; Хамдија Капиџић за историју Босне и Херцеговине у XIX вијеку, Научно друштво Босне и Херцеговине, Сарајево, 1954. године.
³ Хамдија Капиџић, Економска политика Али-паше Ризванбеговића, везира херцеговачког од 1833. до 1851. године, Ново Вријеме, Сарајево, 1930, бр. 17; исти, Искоришћавање шума у доба Али-паше Ризванбеговића, Гајрет, Сарајево, 1933. бројеви 3-6 и 12-13.
⁴ Осман А. Соколовић, Везир Али-паша Ризванбеговић, привредни пионир Херцеговине, Нови Бехар, 6, Сарајево, 1932-33. године, број 2, стр. 19-21.
⁵ Али-пашине вакуфнаме уписане су у сиџилу вакуфнама Хаџи Хусрев-бегове библиотеке под бројевима: I-16, I-135, I-261 и III-671.
⁶ Хивзија Хасандедић, Прилози за историју Благаја на Буни у доба турске владавине, Годишњак Друштва историчара БиХ, Сарајево, 1937. стр. 256.
⁷ Ата Нерћес, под кулом Али паше Ризванбеговића, Бехар, Сарајево, 1902/3. године број 8, стр. 115; Слобода Мостар, 1929., бр. 9; Хамдија Крешевљаковић, Куле и оџаци у Босни и Херцеговини, Наше Старине, II, Сарајево, 1954, стр. 84.
⁸ Ата Нерћес, Мале приче и досјетке, Бехар, Сарајево, 1903/4. године, бр, 19, стр. 219.
⁹ Бехар, Сарајево, 1901. године, бр. 15, стр. 238.
¹⁰ Сарајевски Лист, Сарајево, 1914, број 30.
¹¹ Др. Шаћир Сикирић, Текија на Оглавку, Календар, Гајрет за 1941. годину, Сарајево, 1940. стр. 42-57.
¹² Хивзија Хасандедић, Културно-хисторијски споменици у Мостару из турског доба, Препород, Сарајево, 1973. бројеви 13 (68), и 22 (77) и из 1974. године број 8 (87). Овдје су обрађени сви споменици које је Али-паша у Мостару саградио.
¹³ Др Хајрудин Ћурић, Столачке џамије, Ослобођење, Сарајево, 1969. број 7.668 од 4.10.1969. године, стр. 5.
¹⁴ Види биљешку 6.
¹⁵ Ово ми је причао рахметли Хамза еф. Ћемаловић, кадија, умро 1973. године.
¹⁶ Никола Буцоњић, Повијест устанка у Херцеговини, и бој код Стоца, Мостар 1911, стр. 168; Архива Вакуфског повјеренства у Мостару (АВПМ) акт број 514/1898.
¹⁷ АВПМ, акт број 206/1886.
¹⁸ АВПМ, акт број 208/1896 и 468/1911.

Претходна · Садржај · Наредна

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2005-01-02

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска