|
У Потрази за Миљацком
За Бору Ђукановића брата по несаници
и генијалног ковача лажног новца – крилатицу од снова.
Није то ни била нека ријека
На први поглед чинила се ништа
Као да нема даха
Као да су јој дивљи кестени
Омамили душу транспарацијом етеричног уља
И одразом цаклине бијелог цвијета,
одразом који се диви самом себи
Попут Нарциса у сутону античке мисли.
Нису то ни били неки мостови на први поглед
Дрвенија, Ћумурија, Царева ћуприја, Гаврила Принципа –
– стопе на плочнику – Музеј Младе Босне
И бомба бачена на Франца Фердинанда
У френезији вјечне побуне
Парадигме Балкана окованог у проклетство.
Није то ни био неки град на први поглед
Сарај-Сарајево (Коначиште за путнике и трговце),
нити Баш Чаршија – трг ограђен каменим зидом –
Име му стигло из Перзије,
нити Бурса Безистан – бјеше ли то из Сирије?
Није то ни био неки хроничар на први поглед
Мула Мустафа Башескија – као лопов
Који прогута своју смртну пресуду
Записану на папиру Миодрага Жалице – Великог Везира.
Нису то ни били неки људи на први поглед,
а сада само сијенке у изгнанству:
„Тамо нисмо а овдје нас нема.“
|