Мост - Индекс
Мост - Претплата
Мирсад Шишић: На Хутову, уље на платну [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 174 (85 - нова серија)

Година XXIX мај/свибањ 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Салко Шарић
Сигмунд Фројд у Требињу 1898. године

Сигмунд ФројдСигисмунд Фројд (: Freud) рођен је 6. маја 1856. у Фрајбергу (Прибору /: Freiberg, Příbor/), руралном градићу у сјевероисточној Моравској, јужно од Остраве.

У октобру 1859. године његов отац Јакоб Фројд је с породицом напустио градић у којем је ткалачки обрт одумирао, и преселио се у Лајпциг (: Leipzig), а на почетку сљедеће године у Беч. Ту је Фројд живио све до јуна 1938. године.

У октобру 1873. Фројд се уписао на Медицински факултет у Бечу, одуставши од студирања права. Године 1878. промијенио је име у Сигмунд. Дипломирао је теку марту 1881. јер је продужио студиј како би могао радити као знанствени асистент у физиолошком лабораторију Ернста Брика (: Ernst Brücke) од 1876. до 1882. На Бриков наговор будући се физиолог посветио опћој пракси с нагласком на неурологији, те је у септембру 1885. постао доцент неуропатологије. Исте године добио је стипендију да студира у Паризу код Шаркоа (: Charcot), а у септембру 1886. остварио је четверогодишњи сан оженивши се Мартом Бернајс (/: Martha Bernays/ 1861-1951) из Хамбурга. У октобру 1883. њен се брат Ели оженио Фројдовом сестром Аном (1858-1951); брачни се пар 1892. одселио у Сједињене Државе гдје је њихов син, Едвард Л. Бернајс (: Edward L. Bernays) послије Првог свјетског рата лансирао ново подручје односа с јавношћу (public relations). Фројдов се брак показао изузетно сретним, јер му је пружио потребни емотивни одушак. Фројдови су имали шестеро дјеце. Становали су испрва у Синхаузу (: Sühnhaus) што га је Фрањо Јосип дао саградити на мјесту Рингтеатра (: Ringtheater). Театар је изгорио 8. децембра 1881. за вријеме представе, којој је требао присуствовати и Фројд са сестром Аном. Фројдови су се 1891. преселили у стан на другом спрату у Бергазе 19 (: Berggasse) и ондје су остали до 1938. Пошто је низ година служио као радионица, стан је напокон рестауриран у музеј.

Фројдову оригиналност афирмирало је дјело Die Traumbedeutung (Тумачење снова). Његовим је објављивањем започело четрдесетгодишње раздобље разраде и ширења теорија психотерапије коју је Фројд у фебруару 1896. назвао психоанализом (Psychoanalyse). Иако је 1902. постао изванредни професор на Медицинском факултету, пропагирао је своју школу психотерапије изван факултета. Премда је мрзио путовање жељезницом, Фројд је често путовао по Њемачкој и Италији а судјеловао је и на психоаналитичким конгресима у Будимпешти, Хагу и Лондону. Фројд је 1909. посјетио Сједињене Државе гдје је предавао на Универзитету Кларк у Ворчестеру (: Clark, Worcester), савезна држава Масачусец (: Massachusetts), и стекао неповољан дојам о Америци.

У марту 1938. пријатељи су наговорили осамдесетогодишњег Фројда да напусти Беч, који су окупирали нацисти, и отпутује у Лондон. Ту су му кћи Ана и Ернест Џонс (: Ernest Jones) приредили дом у земљи коју је старац одувијек био цијенио. Пошто је продао већину своје библиотеке неком трговцу (који ју је пребацио у њујоршки Психијатријски институт) Фројд је напустио град што га је и мрзио и љубио. Дуговао му је више но што је био спреман признати. Умро је у Лондону 23.9.1939. године.

Феликс Филип Каниц – Базар у Требињу 1875.

Феликс Филип Каниц (: Felix Philippe Kanitz) – Базар у Требињу 1875.
– из мапе Des Orientreisenden

Године 1989. Кристфрид Тегел (: Christfried Tögel) објавио је књигу Berggase-Pompeji und zurück. Sigmund Freuds Reisen in die Vergangenheit коју је објавио у Тибингену (: Tübingen) у едицији Дискорд. Аутор нас у овој књизи информира да је у септембру 1898. Фројд кренуо на путовање у Далмацију (стр.113-115) и сазнајемо:

( ... ) И путовање у Далмацију септембра 1898. водило је Фројда до античких односно средњевјековних мјеста: у Спалато (данас Сплит) са палачом римскога цара Диоклецијана те у Рагузу (данас Дубровник) са кнежевим двором и бројним клостерима. О излету који је одатле подузео пише касније: за вријеме љетног распуста кренуо сам из лијепог Дубровника колима (слика 4. на страни 53) у сусједни град у Херцеговини; разговор са мојим пратиоцем водио се, што је и схватљиво о стању у обје земље (Босни и Херцеговини) и карактеру њихових становника. Ја сам причао о различитим особинама Турака који тамо живе, како сам то прије неколико година чуо да их описује један драги ми колега, који је дуго времена живио међу њима као љекар. (Фројд 1898., стр. 520). То је наиме вожња колима, приликом које се Фројд не може сјетити имена Сињорели (: Signorellis) и коју он спомиње у „Психопатологији свакодневног живота“. Џонс (: Jones) пише да је циљ овога излета био Катаро (/: Cattaro/ данас Котор). (Џонс 1984., сл. 1, стр. 390). Против овога тумачења говоре сљедећи разлози:

  1. од Дубровника до Котора је скоро 100 км и непроходном приморском цестом било би то једно вишедневно путовање; Фројд пак говори о „малом излету“ (Фројд 1986., стр. 357).
  2. Котор није припадао Херцеговини, него Црној Гори;
  3. Дубровнику најближе сусједно мјесто у Херцеговини је Требиње. Оно лежи око 30 км источно на ријеци Требишњици, има изразито турски карактер и добро очуван систем утврђења и џамије. Котор насупрот томе није никада био турски и стога није био прикладан за циљ овога излета.

По мом мишљењу говори штошта за то, да је Фројд са „Берлинским асистентом“ (Фројд 1986., стр. 357) посјетио Требиње. У сваком случају он је био и у Котору (упореди Фројд 1900., стр. 217). Зацијело је приликом те посјете користио линијску вожњу између Дубровника и Котора, аустријског Лојд-а (/: Lloyd/ слика 13 стр. 82). (...)

(цитирани текст с њемачког превела Ениса Симић).

Претходна · Садржај · Наредна

Габријел Јуркић: Стари мост, уље на картону, 1930. [Повећај] Рудолф Хаупт: Стари мост, акварел [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2004-07-07

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска