|
Tamo sam susrela ljude
Koji razumno rade
Mirno saslušaju
Od srca savete daju
Ideje u dela pretvaraju.
Često sam se pitala glasno
Čime sam to zaslužila
To jednozvučje dobrote i uma
U onim danima kad sam mislila
Da bespuće nova bespuća rađa.
Žalosno je da su jata reči odletela
Uzaludno želim i tražim
Da iz osećanja mislima isteku
Ranije bi napravile pravu reku
I glasno pevale čovečnosti
Jer još postoji.
|