o


Home · Info · Arhiva ·
Novi broj · Traži · Linkovi
Redakcija · Pretplata · Kontakt


Broj 131 (42 - nova serija)

Godina XXVI oktobar/listopad 2000.
Prethodna · Sadržaj · Slijedeća

Manfred Milz
JEZIK DRVETA
Milivoje Bokić i njegove naturalističke apstrakcije


Retko je u svetu vajarstva umetničko delo shvaćeno kao organizam kako to čini Milivoje Bokić kod koga se skulptura najčešće ostvaruje u bipolarnoj uzajamnosti drveta i kamena.


Milivoje Bokic - Bik

Radovi od drveta bez kamena predstavljaju klanjanje puno poštovanja pred stvaralačkom snagom prirode kojoj umetnik daje dušu. Samim tim obelodanjuje snagu prirode ljudima koji se susreću s ovim skulpturama. Oči posmatrača postaju pipajući prsti kojima se otvara mikrokosmos pejsaža u reljefu čvornatog drveta.

Jesenska melanholija okružuje drvena bića tog vajanog herbarijuma, uključujući ona koja su se spojila sa kamenom, ali to toliko neraskidivo da se čini da drvo rada kamen: Materijal sa dušom grli mrtvu materiju. Ono što je statički, postalo je sastavni deo dinamičnoga. Tako smo suočeni sa harmonijom neke simbioze izrasle iz kontrastnih elemenata. Potpuna simbioza drveta i kamena neostvarena je želja jer između biljnog i mineralnog pola vlada stalna napetost.

Kad stojimo pred Bokićevim skulpturama sećamo se Geteovih misli o prirodi u kojima je pesnik u snažnom spletu korena starog drveća i na kvrgastim stablima prepoznao čovekolike crte: čarobne arabeske trenutnog snimka iz baletske koreografije umetnice - prirode.

Iz takve inspiracije - koja je istovremeno i medijum izvor - teče asocijativna snaga, snaga jedne mreže kombinacije koja ruši granice sposobnosti imaginacije, a koja je time svojstvena nadrealizmu. U blizini ovog umetničkog smera punog simbola sa pogledom uperenim unutar, nalaze se i Bokićevi crteži perom. Koloplet tankih žila koji se, naprimer, sastoji od glava jaraca koje se slivaju u kombinaciju tektonskih oblika planine, odražava skupinu odlomaka sećanja na hercegovačke planinske predele. Što se same tehnike tiče, izgleda da Bokić svesno koristi strukturu drveta,
mikrokosmos drveta i za prikazivanje makrokosmosa, tj. sveta koji nas okružuje.

Vajar svesno stupa u pozadinu, što je moguće dalje, mrtva bića svojih budućih skulptura oslobađa iz njihovoga prirodnog konteksta pejsaža time što ih nalazi u prirodi i kasnije prevodi na samo njemu svojstveni umetnički jezik.

Ono
iskopano sa punim pravom nadvlađuje; umetnički zahvat ne deformiše, nego pomaže pri rađanju novog života. Nečemu što je već tu, jednom prirodnom smislu pridodaju se novi akcenti, a tako se u Geteovom smislu rađaju umetnička dela koja sama sebe izražavaju. Ova dela dozvoljavaju širok spektar interpretacija i odbijaju dodeljivanje naslova ili definicije kako bi izbegli da budu lišeni začaranosti putem bitisanja u nekom jezičkom obliku.

Milivoje Bokic - Lavirint

Rat u nekadašnjoj Jugoslaviji prekinuo je i estetsku postojanost Bokićevog dela u stilističkom smislu. Na svojoj trećoj Berlinskoj izložbi umetnik pokazuje tri predmeta kojima je svojstvena očita promena u umetničkom izrazu, a koji samim tim predstavljaju novu generaciju skulptura.


Najveći objekat ove grupe na zidu ima dužinu od 1,30 metra, a sastoji se od ukupno osam fragmenata korenskog drveta povezanih kao udovi kratkim, ali grubim konopcima. Posmatrač ove kompozicije otprilike ima utisak jedne vage bez postolja.

Strogošću geometričke redukcije na jednu šemu, na formulu od beskompromisne simetrije, Bokić uspeva da pokaže maksimalni minimum na granici ničega. On pokazuje čoveka paralizovanog u stanju između onoga što se još nije dogodilo i onoga već prošlog, kao isušenu pojavu na putu ka kosturu, na rubu ponora.


Decembar, 1995.

Prevela: Sabine Kirfel-Kukavica


Vajar Milivoje Bokić rođen je u Domaševu kod Trebinja 1.4.1934. godine. Vajarsku karijeru započeo je 1959. godine. U Mostar dolazi 1962. i radi kao vajar, kreator lutaka, scenograf i kostimograf u
”Pozorištu lutaka” do 1986. godine. Bio je član ULUBIH-a i Društva likovnih umjetnika Mostara. U Kujundžiluku je imao svoj atelje. Zbog rata i neprilika prouzrokovanih ratom od 1993. godine živi i stvara u Berlinu i Trebinju. U prilogu donosimo tekst Manfreda Milza povodom Bokićeve izložbe u Berlinu, održane u periodu novembar - decembar 1995. godine.


Prethodna · Sadržaj · Slijedeća

Edo Huskovic - Jesen u Rotimlji

Home · Info · Arhiva ·
Novi broj · Traži · Linkovi
Redakcija · Pretplata · Kontakt

Časopis Most je upisan u evidenciju javnih glasila R BiH pod brojem 536 od 30.11.1995.
i oslobođen je plaćanja poreza na promet.
ISSN 0350-6517

Na vrh

Copyright © 1995-2001 Časopis Most · Mostar · Bosna i Hercegovina
Sadržaj obnovljen: 14-05-2004

Design by © 1998-2001 HarisTucakovic, Sweden
oo