Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 209 (120 - нова серија)

Година XXXII април/травањ 2007.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Слово уредниково – Алија Кебо
Сијачи хаоса

Ово Слово почет ћемо једном тазе – из магазе информацијом коју читаоци „Моста“ саопштавају:

Ових је дана у Мостару примљено на посао 17 приправника – правника, од чега је 14 Хрвата и, чак, 3 Бошњака, а Срба – мало сјутра!

О, свемилосни Боже, шта је дочекао Мостар!

Да ли се у овој краткој, штурој информацији може извагати садашњост, па и будућност града на Неретви?

Да.

А да ли се Мостарци слажу с оваквим стањем ствари у свом граду гдје, пет мјесеци послије избора, још није изабрана влада у ХНК/ХНЖ.

Не, не и не!

Какви су, тек, статистички подаци у осталим сферама живота и рада.

Једно мостарско, чаршијско причало, локални „лидер“ мудро је закључио да је статистика као бикини: све открива, а ништа не показује. Тако му га и дође.

Када је била жива стара Југославија, приликом запошљавања младих кадрова, овдје се вазда гледало да буде подједнако, или барем приближно и Бошњака и Срба и Хрвата. Било – поновило се.

Приче о клановима, намјештаљкама и додјељивању бодова приправницима „по кључу“ прећутне спреге странака ХДЗ и СДА, и обрнуто, намјерно изостављамо, јер је ово постало готово правило мостарске тужне свакодневице.

Они што се не могу да сложе око тако битних ствари, као што је Статут Града и влада ХНК/ХНЖ, ако нису демократе, нису ни прави представници народа који их је изабрао. Они су чувари хаоса. Првоборци подземља.

Вања Радауш: Нарикаче

Вања Радауш: Нарикаче

А Мостар је такав какав јесте, састављен од, између осталог, људи који га воле и срчано се боре за град и његов просперитет и оних који га мрзе, који би жељели да га раздробе, да га својатају, да га подијеле по градским четвртима, улицама, сокацима, чак и кућама и балконима. Да град пресијеку цртама, на чијој би једној страни живјели „наши“, а на другој „њихови“.

Па тако даље – кроз глиб, трње и раље.

Главни град Херцеговине озбиљно потресају подјеле и тензије; његов живот обликују трвења између странака на власти, разних талова, група и групица, између оних који су крај агресије на Босну и Херцеговину дочекали пуних џепова и оних који су у тој агресији изгубили све, куће, имања, своје најближе, чак и свој људски интегритет.

На срећу, већина Мостараца, оних „рођених“ сматра да ће све те линије раздвајања и сви ти непробојни зидови, једног дана постати пуке гомиле камења и бетона, од чега ће се стидјети генерације што долазе.

Оне се неће мрзити, оне се неће дијелити, оне неће ратовати.

Оне ће пјевати:

Овдје записујемо пјесму љепоте
која удесу нашем одолијева
Пјесму с којом ће звијезде да се оваплоте
Док свјетлост мами здесна и лијева.

Ваљда ће дотле отићи са сцене сијачи хаоса. Амин ја – Раби!

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-06-18

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска