|
Pozorishte! Zashto Pozorishte? Mesto Tishine Zachudnosti Strasti Ogoljavanja. Mesto odabira Uzvishenog jezika Prirodnosti Nesputanosti Elegancije Duha.
Za koga stvaramo ovako posustali pod razdrtim Nebom? Chemu sluzhimo? Ambicijama shto c'e nas nadzhiveti? Strastima shto vladaju u nama?
Omedjena oshtrim obrisima, scena nam nudi javnu usamljenost, silinu prostora, jednostavnost izraza. I kad bezbroj svetla osvetljava nash put ka Istini, i kad gledalishte u vrtlogu scene dishe nashim dahom i kad napushtajuc'i Pozorishte ochekujete da budete bolji, a svet u koji se vrac'ate nezhniji. Pozorishte tek tada zhivi, iskri i privlachi. Ono ima svoje trenutke izgubljenosti, tonjenja, bludjenja zbog chega je tako privlachno s obe strane rampe. Zato u njegovoj areni mogu opstati samo oni koji priznaju tu ”spregu”, prepoznaju tu ”melodiju”.
Uzburkanost srca, disanje kozhe, kapi Dushe. To je scena. Histrion… Krv. Znoj. Suze. Poziv na igru. Iskorak u novo. Pozorishte zhivi, smenjuje se. Produzhava korak u senkama shto nestaju.
Zapitajmo vetar, talas, pticu, zapitajmo sve shto se miche, da li je Vreme stalo, da li uzdishe Pozorishte?! Da, uzdishe. Za one shto vole tajne srca skrivene, scena je mesto Strasti, Istine, Otkric'a i oni najvishe dolaze u Pozorishte. A ono traje. Duh umetnosti vreba iza svake zavese, iza svake maske. Neunishtiv je. Sprechava da sve propadne. Uprkos onima shto podilaze jeftinim ukusima publike zhelec'i da nas lishe tog tajanstvenog utochishta. Ono c'e uvek nac'i izlaz za nevin, slobodan i snazhan Zhivot. Za sluzhbu istini.
No, bez obzira na tradiciju Duha i svrhu svog postojanja pozorishte ostaje jedinstveno i neobichno. U njemu svako svakoga posmatra, odmerava, prosudjuje. Ono nam je neophodno. Ali, bez Dushe glumca nema pozorishnog china. Nema charolije, Predavanja, iako su: strah, zhalost, razocharenja chesti pratioci glumachkog rada, nestajanja na sceni. I muchnog traganja. Jer, ono shto se dugo trazhi i zheli dostizhe se ne strashc'u, vec' strpljenjem, gipkoshc'u, i nekom vrstom ”posvec'enosti”. ”Strashne dubine Duha i patnje Dushe, neuobichajena misaona usredochenost, slichna ”verskom zanosu”, prati umetnichko delo.” Zato su stvaralachke muke i najzheshc'e i jednostavnosti izraza tako retke. A svrha je pozorishne umetnosti da duboko osetimo, a ne da razumemo te iskre Ljubavi, iskre Sile, iskre Istine shto nam otkriva Scena… za tragom Zvezda … u slavu Talije.
oktobra 2006.
____________________
Iz nove knjige D. Stojiljkovic' Krug-Arena Vetrovi sec'anja
|