|
Kako jednom prilikom zapisa Muharem Bazdulj, knjizhevnik i novinar, ova knjiga je i svojevrstan katalog razlichitih dozhivljaja opsade Sarajeva. Danas, kada se lista ova knjiga, mnogi c'e uochiti, ponajprije, samo koliko je njezinih autora i autorica, u medjuvremenu, preminulo. Svi su oni dali neshto ”svoje” da bi knjiga bila takva kakva jeste. A proshlo je tek neshto vishe od deset godina, a toliki vishe nisu medju zhivima: Susan Sontag, fra Ljubo Luchic', Ilija Ladin, Dubravko Brigic', Vlado Mrkic', Mirza Idrizovic', Dario Dzhamonja i drugi. I kada se ta ”zehra” ima u vidu, dodje chovjeku i teshko chitati ovu knjigu, kad mnogih iz nje – nema. Zato je ona (ova knjiga) mozhda u nekom vidu i knjiga – nekrolog, sarajevski nekrolog. Kada je o zhivima rijech, mnogi iz knjige vishe nisu u Sarajevu. Neki su odlazili pa se vrac'ali, a najvec'i broj njih, grad na Miljacki nikada nisu ni napushtali. Ni u ”snu” – shto bi se reklo.
Zato shto je u sebi knjiga ”sabrala” pisane priloge (tekstove) poznatih, ali i onih manje poznatih Sarajlija, knjiga je zaista izvanredan mozaik ljudske dushe, raspolozhenja, neznadja i nadanja. Ona je neshto trajno ”sarajevsko” osobeno i neponovljivo. Chitati se mora u tishini, tiho i bez zhurbe. Svaka ”kockica” ovoga mozaika ima, zashto ne rec'i, svoj vlastiti sjaj i nemir. Ukomponovane u cjelinu, u knjigu, ”kockice” tvore neshto, shtivo koje se chita na dushak!
Ova knjiga zaista sve ima shto je mozhe chiniti knjigom koja se mozhe (i treba) chitati u svim vremenima i povodima. Zaboraviti se ne smije da jedna ovakva knjiga postoji. Ona treba da se nadje u svakoj porodichnoj biblioteci. I drugima da se preporuchuje, kako se nikada ne bi zaboravila oruzhana agresija na drzhavu Bosnu i Hercegovinu, ali i na opsadu Sarajeva.
Neka se ratno zlo nikada ne zaboravi!
|