|
Kako jednom prilikom zapisa Muharem Bazdulj, književnik i novinar, ova knjiga je i svojevrstan katalog različitih doživljaja opsade Sarajeva. Danas, kada se lista ova knjiga, mnogi će uočiti, ponajprije, samo koliko je njezinih autora i autorica, u međuvremenu, preminulo. Svi su oni dali nešto ”svoje” da bi knjiga bila takva kakva jeste. A prošlo je tek nešto više od deset godina, a toliki više nisu među živima: Susan Sontag, fra Ljubo Lučić, Ilija Ladin, Dubravko Brigić, Vlado Mrkić, Mirza Idrizović, Dario Džamonja i drugi. I kada se ta ”zehra” ima u vidu, dođe čovjeku i teško čitati ovu knjigu, kad mnogih iz nje – nema. Zato je ona (ova knjiga) možda u nekom vidu i knjiga – nekrolog, sarajevski nekrolog. Kada je o živima riječ, mnogi iz knjige više nisu u Sarajevu. Neki su odlazili pa se vraćali, a najveći broj njih, grad na Miljacki nikada nisu ni napuštali. Ni u ”snu” – što bi se reklo.
Zato što je u sebi knjiga ”sabrala” pisane priloge (tekstove) poznatih, ali i onih manje poznatih Sarajlija, knjiga je zaista izvanredan mozaik ljudske duše, raspoloženja, neznađa i nadanja. Ona je nešto trajno ”sarajevsko” osobeno i neponovljivo. Čitati se mora u tišini, tiho i bez žurbe. Svaka ”kockica” ovoga mozaika ima, zašto ne reći, svoj vlastiti sjaj i nemir. Ukomponovane u cjelinu, u knjigu, ”kockice” tvore nešto, štivo koje se čita na dušak!
Ova knjiga zaista sve ima što je može činiti knjigom koja se može (i treba) čitati u svim vremenima i povodima. Zaboraviti se ne smije da jedna ovakva knjiga postoji. Ona treba da se nađe u svakoj porodičnoj biblioteci. I drugima da se preporučuje, kako se nikada ne bi zaboravila oružana agresija na državu Bosnu i Hercegovinu, ali i na opsadu Sarajeva.
Neka se ratno zlo nikada ne zaboravi!
|