Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 205 (116 - нова серија)

Година XXXI децембар/просинац 2006.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Салко Шарић
О наводњавању башчи у Илићима

Подручје на десној обали Неретве било је начичкано многим башчама и воћњацима. Благотворна Радобоља, која протјече овом западном страном града пружала је изнимну погодност за њихово наводњавање.

Кроз ове просторе некадашње „житнице Мостара“ била је разграната читава мрежа канала (ђериза) не само за натапање већ и за потребе домаћинстава.

Власници ових некада плодних мостарских башча, одржавали су канале и њима се још одавно користили за наводњавање својих посједа. Понекад је знало доћи и до спорова меду баштованима око кориштења ове воде. Тако се 5. јуна 1742. године (1. ребиа 1155. год. по хиџри) пред мостарским судом водила расправа око кориштења воде за натапање. Наиме, Ибрахим син Смаилов, из Баба Беширове махале (протезала се од истоимене џамије на Балиновцу до Бакшима) тужио је неколицину становника Лакишића махале (Ричина) због наводњавања имања водом која је ђеризом доведена из Радобоље (…)1

Из Радобоље у канале вода се већином црпила помоћу саккија (коло, точак, долап) којих је било безброј и са лијеве и са десне стране ријеке. Посебно их је пуно било на некада пространим Дадића посједима, који су се простирали на простору Бакшима, Бара, Цима и Илића.2

Временом се на потезу од Ћатића чесме до Бакшима изградио систем бетонских канала, а у доњем току Радобоље било је у функцији доста кола (саккија).

Бакамовића коло на Радобољи

Бакамовића коло на Радобољи (Фото: Екрем Џиновић 1958.)

И до данас су сачувани темељи неких од ових кола уз Радобољу нпр. Ћатића коло, Дурановића коло, Бакамовића коло, Џиновића коло, а Шарића коло се обрушило од дотрајалости 1938. године.

За напајање башча постојао је међу власницима посједа договор и знала се сатница од када до када се натапа (поји) нечија башча да би се избјегли неспоразуми и несугласице.

Тако је породица Мухамеда еф. Карабега из Илића сачувала Распоред натапања земљишта који је сачинила Водна задруга за натапање поља у Циму – срез Мостар, за 1932. годину. Овај Распоред се односи на натапање земљишта која су спадала у подручје ове Задруге, а простирала су се на лијевој страни ријеке Радобоље. Распоредом је обухваћено 29 посједа: Чале Јуре (бивше власништво породице Хаљевац), Борозан Ђорђе и Тодо, Чале Мара (бивше власништво породице Хаљевац), Хаџиосмановић Мухамед, Мухаред и Ханифа Кајтаз, Аликалфић Ибрахим, Бошњак Марко, Аликалфић Ахметага, Борозан Ристо (бивше власништво Аликалфића), Борозан Ђорђо, Ново Мунта, Борозан Тоде, Аликалфић Ибрахим, Маркотић Паво, Маркотић Маријан, Борозан Раде и браћа, Шарац Анте, Задро Марко, Хаџиоман Салих, Крешић Јуре, Задро Марко, Џонкић – Мариновић Јуре, Карабег Мухамед еф., Розић Анте, Хаџиосмановић Бећир, Карабег Мухамед еф., Карабег Али еф., Карабег хаџи Ахмет еф., Карабег хаџи Ахмет еф. (у Омера).

Распоред натапања… из 1932. године

Распоред натапања… из 1932. године

Распоред садржи имена и презимена власника земљишта, број катастарске честице, укупну површину земљишта која ће се натапати и сатницу-вријеме натапања одређену према укупној површини земљишта. Уговор о овом распореду је сачињен у Циму 12 јануара 1932. године под бројем 8/32. ад., и потписан је од чланова одбора Задруге Ивана М. Кљаје, Ивана Блажевића и предсједника одбора Задруге Ахмета хаџи Карабега.

____________________

Напомена: Оригинални Распоред натапања земљишта… уступила нам је госпођа Надија Карабег-Шева. Фотографију Бакамовића кола снимио је Екрем Џиновић 1958. године.

1 Опширније на ову тему: Мухамед А. Мујић Стари мостарски водовод у: Наше старине – годишњак Земаљског завода за заштиту споменика културе БиХ, бр. 3, Сарајево, 1956. године, стр. 189-193.
2 Године 1814. по одлуци ратног суда, одузето је имање породици Дадић, све им је порушено и темељи од кућа раскопани. Поред тога, суд је ријешио да посјеку сваку мушку главу која је од Дадића. Спашен је само синчић Мемиш-аге Дадића Махмут. Тада су и Дадићеви посједи у Илићима уситњени и раздијељени. Некадашња Дадића млиница на Бакшиму данас је позната као Лулина односно Цвитковића млиница.

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-01-06

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска