|
Пјесма за мог пријатеља, професора
Јусу Никшића сликара из Мостара
И море се зна љети баш наљутит
Само поручи буру што од Сења пуше
Растјера купаче угаси моторе
Повуче се к’о ја у дубину душе
Једино покоја будала са кером
Обалом се шеће и кад бура пуше
Те дозволи керу да запиша дрво
Гдје сад сједи пјесник што о мору пише
Не дају ми мира керови и људи
Те мотори снажни што немају душе
Ја пакујем своје малобројне ствари
И остављам море нек га бура пуше.
|