|
 Њено име сам упознао на страницама МОСТА. Појавило се ново име. Нове мисли. Нови погледи. Рески и „дрски“ записи.
Подједнако лијепо пише о Јосипу Брозу и његовом и нашем времену. Исто тако пише о Босни и Херцеговини поплочаној минама и ранама, али и о мостарским хулиганима.
Тек јој је осамнаест година, са завршеном гимназијом, али зна да види, да осјети, да мисли и да то све искаже, напише, потпише и објави.
Реченице кратке, јасне, а велике као планина до неба. Памте се. То, читалац осјети да је то оно право.
Бисерни зуби, бисерне ријечи, бисерна огрлица. Све нанизано на ниску као ђердан. У њеном имену Предраг Матвејевић, Мишо Марић, Алија Кебо и ина мостарска, сјајна, имена и сарадници „МОСТА“ добијају врсног сарадника као насљедника.
Критична и дична, размишља, говори и пише као одрасла. А млада, паметна, лијепа, па кад је сретнеш „уживо“ не вјерујеш да из тог бића надиру тако зреле мисли. Хода усправна, стално насмијана, мила и драга. Блиска и комуникативна, знатижељна.
Такву сам срео и упознао ИНГУ КОТЛО, студенткињу прве године Универзитета у Мостару. Срели смо се на Игману у Школи грађанске храбрости – имам петљу, а све у организацији НВО „ГА-РИ-ВО“, Сарајево и сјајне СВЕТЛАНЕ БРОЗ. Био је јули 2006. године.
Запамтите њено име: ИНГА КОТЛО, а из Мостара. Прави мостарски драгуљ. Она тек долази.
Лазар Манојловић, Бијељина
|