|
(…, teshko proticanje vremena sporog
sunca i kisha radjanja i smrti)
Draga moja
Ne tuguj
Smrt je samo dubok san
Gubitak trenutka
Zaustavljeni pokret
Putujmo kroz zhivot
Radujmo se zhivotu
Prigrlimo
Uspomene
U fotografiji
U pramenu kose
U neizgovorenoj rechi
U iskrichavom smehu
Neponovljivom
Lepom
Prizovimo uspomene
Ublazhic'e nashu bol
Omekshati dushu
Oslushnimo vetrove sec'anja
Dok tugujemo za onim koga nema
Mi zapravo
oplakujemo svoju Smrt
Umiremo sa sec'anjem na Smrt
Dok se zadrzhavmo u zhivotu
i odgadjamo svoje nestajanje
Nismo li vec' mrtvi
Samo nas iluzija nagoni da zhivimo
* * *
I tako putujuc'i zhivotom
Zaboravljamo na Smrt
Kako je teshko gledati u Sunce
Kako je teshko
uprti ochi ka Smrti
I dok se ulichna svetla pale
Bezbroj plamenova
svec'a osvetljava nash put ka Smrti
Ne tuguj
Smrt je samo zaustavljeni trenutak
Prizivanje uspomena
Na kraju na puta cheka Smrt
Bela
Neponovljiva
S nezhnoshc'u
Tvoja
Dara Stojiljkovic'
|