|
Предрагу Матвејевићу
Туда хитају храбри
Под плаштом ноћи
Одлазе у трагедију,
У трагетски јамб
Сами и остављени
Судбе своје досљедни
Одлазе на југ,
У самоћу одлазе
На позорницу живота
Осуђени сужњи ријечи
Хватају задњи влак,
Акрополу жуђеном окренути
Из хадских дубина
Из љубичасте мистике
Долази храпав шапат,
Вјетру јужном склон
У задњем вагону
С Паном припитим
У љето недођијско,
Одлазе жреци наши
Сав се земље саг
Простире тихо, тихо,
Да њихов узлет
Буде сан и празник
У сјен Акрополиса
У јутро недођијско
У Питијски храм
Одлазе жреци наши
|