|
(једној Љиљи)
Ако је негдје
сретнете
Да сузе дјечије
Њежним уснама брише
Или ојађене женске
Груди
Тјеши
Познаћете је
Јер таквих више није.
А како изгледа
Је ли стварна
Или и сад у
Бајкама само принцезама
Несретним принца присталог тражи
Не!
Из бајке давно
Искорачила је.
Земљом посном, босом
И поносном корача
У рукама јој хљеб
У срцу љубав божија
Очима бол исцјељује
Радост у рукама носи,
Док бијела коса никад на вјетру
Не лахори јој.
|