|
Звијездама опчињена
искрадаш се из корита
У боје љубави одјевена
На ногама мјесечина.
Зов твојих бедара
над Мостаром одзвања
будећи успаванку Хума и Вележа
Кучко похотна
Љубавнице незасита
Неретво
Мостар ти у њедрима
од љубави сагоријева.
Бисерјем окићена
златне жице испредаш
Кад се с морем вјенчаваш
Хајрудин печат удара.
Невјернице вјероломна
блудничиш са шипцима
и кунеш се сљедећем
да си са њим невиност изгубила.
Кроз мене протичеш
Јаук мога јаука
Без тебе нема имена
Ладарице крвотока.
Лице љубави у теби се огледа
Златна рибице дјетињства
У гријех безгрешна
Хљеб и со живота.
Молитвом наздрављам
Из Раја истјерана Опраштам
Цијели свијет до кољена
Оста младост на обалама.
Колаш жилама Мостараца
Кроз прстен небеса
усред груди удараш
стријелом сунца.
Мађије камена
Невид је твоја утроба
Љута гуја под сисом заспала
У теби спава војска анђела.
Врати ме к себи
Бесане очи варам
На трепавицама ситан вез
Паперје сна ткам.
Твој пород пелуд разноси
на све четири стране
Коријен пушта гдје му мјесто није
Сјеме своје сије
из кога пелин цвјета
и туга зрије.
Модра муњо сребрена
Из срца неба рођена
Љепотице у чипкама
Нико ти одољети не може
Помамна ждребице
Љековита курво и светице.
|