|
Блато ми је већ ушло у зглобове и дупе.
Боже, хоћу ли жив, изићи из ове рупе?
Шаке и прсти срасли с кундаком и обарачем.
Више се не смијем.
А не могу да плачем.
* * *
Ако већ браним Земљу
а она мене брани,
зашто чекају црви
да их собом храним?
* * *
Ако је домовина кабур,
а
мезарје плодна њива,
нека предахну мало.
Нека ме гледају жива.
|