|
Ударни чланак у броју 103 (стр. 8-13) под називом Класична Агресија кога је потписао госп. Аладин Веледар подстакао ме је да више не желим да подржавам лист МОСТ. Нећу га ни читати, али Тебе Алија као пријатеља не желим да изгубим и радо ћу Те потражити кад стигнем у Мостар. Чланак нема везе са културом, а ако треба да буде образовни онда се ја плашим за српску дјецу која треба да уче историју у Мостару. Чланак вјероватно претендује да буде и научни јер се позива на литературу (12 извора, 11 аутора – чувени Збигњев Брежински (: Zbigniew Brzezinski), цитира се под бројем 1 и 2). Ја ћу својој дјеци прећутати свој став о Брежинском и чланку г-дина Веледара, али не могу драги Алија, а да Те не замолим за разумјевање да ја мог остарјелог Патријарха Павла, који је својевремено за рат у Босни рекао да га воде полудјела браћа, поштујем и цијеним. Не могу да повјерујем да је г-дин Веледар „научно“ утврдио (стр. 9, пасус 3, редови 21-23) да је патријарх Герман смјењен јер „није одговарао великосрпској освајачкој политици и умјесто њега на црквени трон доводе окорјелог непријатеља заједничког живота, патријарха Павла…“
Алија, вјеруј ми да ја знам доста и о Герману и о Павлу. Стари г-дин Герман је боловао и дружио се са нашим земљаком Проф. Исидором Папом. Када је једном пао са кревета Папо га је подизао и притом је Папи пукао пршљен на кичми, па су га са ВМА одмах слали у САД јер су му раније тамо оперисали срце. Људи са ВМА нису имали времена да утврде да је Папи поломљен пршљен, а да није у питању срце. Ово ми је нпр. причао Папин лични љекар – помоћник Проф. Мареновић, анестезиолог. Дакле стари Господин Герман није имао снаге да мири или завађа у његовим посљедњим годинама живота (мислим да је ријеч о крају 70-тих). Господин Павле је опет изабран по процедури која је врло специфична. Бирају се тројица и онда се из шешира извлачи један. Не знам тачно да ли је тај избор био за вријеме Титовог живота или мало иза тога. Не вјерујем да је тада постојала нека „љубав“ између цркве и државе, па да је неко могао или хтио да се игра именима кандидата за патријарха у шеширу.
Не оспоравам да и у цркви којој по рођењу (мимо моје воље) и ја припадам има оних који се супротстављају патријарху Павлу јер он Муслимане у Босни као и православце и католике назива браћом, али ја инсистирам на томе да је г-дин Веледар увриједио мога остарјелог патријарха називајући га окорјелим непријатељем заједничког живота. Несретном г-дину Веледару желим добро здравље и бољу памет, а Тебе пријатељу Алија молим да не дозволиш да у „Твоје име и за Твој рачун“ овакви несретници пишу у новинама за које Ти живиш и које волиш. Ја у Тебе имам повјерења и кад би не дај Боже, опет „грмило“, ја бих своје унуке послао да их заштитиш, а и да бих сада и у „овој памети“ ја то учинио за Твоје.
Несретном Веледару не бих слао своју дјецу и унуке ради било какве „допунске наставе или заштите“, његовој бих помогао за случај да се, не дај Боже, нађу у невољи, а ја опет будем у ситуацији да помогнем, а да притом не угрозим живот мојих најмилијих. Мислим да сам био искрен и јасан.
Срдачно Те поздрављам,
Твој Ристо Чалија
____________________
П.С. Чланак није предвиђен да буде објављен. Ако Те нешто натјера да га објавиш или некоме покажеш, молим Те учини то, али без скраћивања или исправки.
|