Мост - Индекс
Мост - Претплата
Насловна страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 192 (103 - нова серија)

Година XXX новембар/студени 2005.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Азра Спахић-Јасика
Умјетност и хуманост не признају границе

Хуманитарна изложба Алисе (Бакамовић) Телетовић у Мелбурну

Да умјетност и хуманост заиста не познају границе, на својој недавној изложби слика у Мелбурну, доказала нам је млада, талентована умјетница Алиса (Бакамовић) Телетовић, родом из Мостара. На овој изложби она је прикупила $1 500 које ће послати у добротворне сврхе близанцима Амину и Амини Хаџан из Тешња. Њен умјетнички опус, публици у Мелбурну није стран.

Послије завршетка Факултета примијењених умјетности, а уз то и Графичког дизајна у 2000. години, Алиса је имала изложбу у Вилијамстауну (: Williamstown) која се звала Frozen in the moment.

Алиса Телетовић (друга слијева)

Алиса Телетовић (друга слијева)

Од недавно, њене егзибиције су такође представљене и у Имиграционом музеју у Мелбурну, у склопу изложбе Welcome to my home, која ће бити постављена до 20. новембра. Овај музеј тренутно обилазе ученици свих школа у Мелбурну и путем разних експоната и монумената из наших личних живота, њима се отварају врата Босне и Херцеговине, врата нашег дома. Иако презаузету, умјетницу, пословну жену и младу маму, ипак смо успјели да наговоримо Алису на један кратак интервју.

– Па овако, Алиса за почетак, можеш ли нам рећи од када датира твоје интересовање за сликарство?

– Ја сам почела да сликам са 13 година. Са 14 година сам учествовала на националном такмичењу у Кисељаку 1988. године, гдје сам освојила 2 награде. Прва награда испред свих основних школа, и Трећа награда испред све омладине до 25 година.

Те исте године сам имала прву соло изложбу у Рознамеџијиној џамији у Мостару, гдје сам се представила са 40 радова.

– За нас лаике, да ли можеш да нам објасниш, који је то твој стил сликања и шта је то што ти даје инспирацију?

– Мој стил је апстракција, посебно експресионизам. Инспирација је ту стално, пејзажи, портрети, лица су увијек у мојим мислима… Наћи сходно вријеме је тешко, јер сам презаузета синовима и бизнисом. Али ово је моја душевна сатисфакција. Зато увијек нађем времена – једноставно ме тјера нека енергија…

Алиса Телетовић: Shine behind mountain

Алиса Телетовић: Shine behind mountain

– Колико пратиш ову грану умјетности у Босни и Херцеговини и да ли можеш да направиш неку компарацију између модерног сликарства у БиХ и у Аустралији?

– Искрено говорећи, нисам пар година имала додире са новим и младим талентима у Босни и Херцеговини. И сами знате како је овдје брз начин живота, немаш времена да дишеш, идемо 300 на сат да створимо неки пристојан живот.

Мој начин размишљања и емотивности је пуно ближи Европи. Аустралија је више у инсталацији која мање више долази из Америке и по мом мишљењу је празна, бездушна. Доноси интересантне мисли и технички контролише особу и њену креативност ставља у кутију. Ја то лично не волим. Додуше цијеним, јер понекад је потребно и то да човјек проба.

– Са недавне изложбе у Мелбурну сав приход си намијенила за помоћ близанцима Хаџан из Тешња. То је заиста диван гест, шта те је понукало да урадиш тако нешто?

– Муж и ја смо гледали програм телевизије Хајат и видјели изложбу Салке М. Пезе. Он је све своје радове донирао, а велике пословне куће и компаније су купиле слике и сав приход је отишао дјеци Сребренице.

То је заиста био диван гест за нас. Тако сам дошла на сличну идеју.

Нисам схватила величину свега, док се није све завршило. Наравно захваљујући господину Бакамовићу који је купио слику и нашим пријатељима који су донирали паре. На тај начин су мене подржали у мојој замисли , а и урадили хуман гест за мале близанце.

– Можеш ли нам, молим те, дати податке о бројевима рачуна ове дјеце, тако да сви они који су у могућности могу да пошаљу своје донације?

– Сви подаци могу се наћи на wеб страници www.pomozite.co.sr, као и девизни жиро рачун особе којој желите помоћи.

Неко ми је једном рекао ’Нека ти само истина буде валута у животу’ (Let your currency in life be the truth). И ја се по томе равнам. Све што радим и кад правим грешке, јер учим да смо сви ми људи различити једни од других и да је наша једина спас толеранција и разумијевање, а ми Босанци и Херцеговци имамо доброту за све то.

– Надамо се да ће се наши бизнисмени из Аустралије одазвати овој хуманитарној акцији, а ја не могу да избјегнем тему Имиграционог музеја. Експонати у облику личних исповијести босанских избјеглица су привукли велику пажњу. Одакле идеја за такво нешто?

– У ствари, прилика се изврсна указала, Елда Коро, Амира Рахмановић, Лејла Софтић и ја смо дошли заједно на идеју како ће то изгледати, шта рећи, како и на који начин. То је у ствари плод заједничког рада и ово је први пут да се ми као нација представимо аустралској јавности у другом свијетлу. Завршен је један диван пројекат.

– Породица Телетовић овдашњој јавности није позната само по умјетничким квалитетима (супруг Аднан је врстан музичар), већ и по добром осјећају за бизнис. Ви сте први који сте почели увозити аутентичне производе из Босне и обрадовали нашу БиХ заједницу. Је ли то доказ да сте спремни на ризике?

– Па јесте. Пошто ни ја, а ни Аднан нисмо од тог занимања, ризиковали смо и кренули у једну авантуру и основали Арому Нур, јер смо видјели прилику да се уради нешто важно за Босну и Херцеговину, као и за нас овдје. Ми као народ имамо пуно квалитета, али морамо почети цијенити своју припадност и традицију. Као што Американци уче у школама да су они најбољи… И наравно шта било да радиш, покушаш урадити најбоље што знаш, па ако и не успије ти си богат за искуство и научио си доста тога, дакле ниси изгубио ништа. Себе треба унапријеђивати стално.

– Како чујемо, у ближој будућности планирате на мало подужи одмор у Босну. Ако тамо и останете, то ће бити губитак за нашу дијаспору, али ће зато наша домовина добити врсне стручњаке. Да ли је можда у плану нека изложба у Босни?

– Одмор у Босни и Херцеговини планирамо да бисмо провели вријеме са нашим драгим родитељима и фамилијом, јер смо већ задњих 14 година били раздвојени. Дјеца су сад мала и сада је изврсна прилика да сагледамо шта смо до сада урадили и гдје нам је будућност.

Било овдје у Аустралији или у БиХ ми ћемо наставити да стварамо и радимо још боље и квалитетније, јер смо увидјели да је живот кратак и да има пуно ствари које желимо остварити.

Наравно, изложба у Босни и Херцеговини, а и шире по Европи је у плану.

– Алиса хвала на разговору, много успјеха у даљем раду, а повода за нове разговоре, с обзиром на твоју креативност, ће сигурно бити.

Алиса Телетовић: Без назива

Алиса Телетовић: Без назива

Алиса Телетовић је један од коорганизатора босанскохерцеговачког културног друштва под именом Култура, које до сада има 5 чланова. Ако је неко заинтересован да буде у једном таквом друштву сликара, пјесника или заинтересован за дружење на једном образованом нивоу нека назове Алису на 0401 139 301.

Умјетност заиста не познаје границе, а хуманост још мање. Дијаспора се никада неће одрећи своје домовине, ма гдје била, ма гдје се налазила, увијек ће наћи начина да пружи руку својој матици Босни и Херцеговини. У овом случају умјетност и умјетница су биле та продужена, пружена рука дијаспоре. Надамо се да неће на овоме завршити.

Разговарала: Азра Спахић-Јасика

Претходна · Садржај · Наредна

Задња страница [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2006-01-04

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска