|
Ода Мостару – Акшам Гелди
- За цијелог Химзу Половину
- И Исмета Курта човјека који игром руку
- претаче бакар у злато Кујунџилука
- те све остале Мостарце по срцу
Стара ћуприја бдије над Мостаром
Као уклети мјесец – коњаник чувар
Као осмијех моје љубавнице
Прије него што скине вео
И открије ми облутке
Зелене ријеке постојања
У тишини сутона док булбули Мозартово-Химзине
Сонате позивају вјернике на вечерњу молитву
Акшам Гелди
Да ли сањам или сам будан
Док моје очи у тишини ноћи
Проналазе тајне двери
Гдје поспано жбуње помиграната
Припрема касни плод главаша
Што висе изнад ријеке
Да се распрсну као велики свјетионик
Пун малих срца црвене свјетлости
Саткане од крвних зрнаца
Која теку према лијевој
Преткомори мојег срца
Док ми душа грца
Као зора над Мусалом
И над Старом Махалом
Избјегла птица гал
Обрушава се из неба у Неретву
Као опијени летачи
Који скачу да би постојали
И опет смо сви скупа над Мостаром
Док лебдимо на чаробном ћилиму
И ништа није срушено
Само треба да се изгради
И ништа није заборављено
Само треба да се запише
И нико није умро
Само треба да се роди
Акшам Гелди од бисерја знања
Акшам Гелди
Епилог:
Драги моји пријатељи, ахбаби, другови
Мостар је наш свјетионик,
Наша Итака,
Наша Пенелопа,
Наша мисао којој се заувијек враћамо,
Коју никада нисмо ни напустили,
Која је била прије нас,
Која јесте и увијек ће бити
Ватра вјечно жива
Која нас грије.
И послије свега
Мостар је твој и мој
Акшам Гелди
Као звијезда што виси изнад Старог Моста
На сатенско-плавом небу
Аферим
Златко
Воздра
Одох да се исплачем.
|