|
VII
јутро је крадљивац на удаљености.
вече такође.
види јој се по дисању.
да сам дан или ноћ пробушио бих
рупу далеко у дну баште.
ништа једноставније него
окренути кључ у брави.
сјевер каже корачај а југ се диже.
путовање ће дуго трајати.
назовимо тај ожиљак епидемијом.
непотребно је стављати рукавице.
корјени су ране на стаблу.
VIII
а кад би са плафона сишао јутарњи јелен
а не жеља да именујеш
дан је ли стварно
дан тај мост који одлази и долази.
вода свакако зелена као
екран на првом компјутеру а сви
глаголи су на другој
страни.
давати на толикој удаљености значи
узимати.
то је час који сам изабрао да
пређем с оне стране.
јелен преко пута чини то исто.
рекох јелен а на израз
јутра сам мислио и на мост што јутру припада више
од потребе за скакањем.
глагол скакати подсјећа ме на неког.
на плафону се њише жеља за
давањем руке ријечи коју она нема.
IX
мало прије ноћи
почињемо поново с бројањем.
неке ријечи имају прстење
неке немају.
планина у даљини
има такође своје
дјечије рачунице.
кад бих дошла у седам каже.
није зато што се горе
заокружују године
пожељно
продужити свјежину коже.
одавде се не види да л’ се пењу
или силазе.
овдје путовање има прстен.
X
да ли вапно из дјечјег сна
избљеђује жеравицу.
могуће је да су равнице
преко којих прелазимо леђа
паукова.
у сну се постаје црн.
колика раздаљина потиче
од алфабета у дну ока.
потребна је ипак да би пролаз
постао пожељнији.
потребна да би предмети које бацимо
постали
тамне карике нестрпљења.
XI
од кад је магла
замијенила знаменити ноћни
лет мање се бацамо на кољена
пред тајнама ове праонице.
она је изнад многих вртова.
сву влагу ту доводи полако.
рекло би се да је дрвеће
гранање сјенке.
наука се не вара.
жерава силази с планине.
не дешава се то први пут.
Са француског превела: Јасна Шамић
|