|
Budim je stihovima bozhanskih rima,
Uvek zanosnu i chudesno snenu,
Opchinjenu jutarnjim ozarima
I na pragu dana – nadom zatechenu!
Budim je i tako vajem
Bozhanski lik tog trena,
Kao da sve chari joj dajem,
Dok slutim da je svevremena!
Budim je – na obali mora,
Sred talasa – koji peni…
Dok nad puchinom – svic'e zora
I nashu ljubav svevremeni!…
Budim je – na kraju veka,
Sred osvita – bela dana,
Sa zanosom kojim pesnika cheka
Bozhanski divna, nadom ovenchana!…
Budim je stihovima bozhanskih rima,
Uvek zanosnu i chudesno snenu,
Opchinjenu jutarnjim ozarima
I na pragu dana – nadom zatochenu!
|