|
Са балкона петог спрата
види авлију, куће и шуму.
Дуго гледа и ослушкује.
Нешто има на уму.
Шта му у крви гени раде?
Шта му заиста гледају очи?
Јер,
мачку кад види на контејнеру
спреман је с петог да скочи.
Страшно залаје.
Кључа од бијеса.
Трчи кроз кућу до вањских врата.
Фркће и гунђа.
Љутит се стреса.
Спреман мачку да хвата.
Изведем га и пустим у двориште.
Са мачком је очи у очи.
Обоје фркћу, љуте се шиште.
Мачки се и реп укочи.
И ту све стане.
Бени на поскок.
Мачка на одскок.
И ја на доскок
ако буде,
да се баш дохвате и полуде.
Но,
они се добро знају.
Представљају рају!
Једно другом пријете,
Ал’ се не дирају.
Стоје, гледају се.
Баш се: студирају.
Пас и мачка – ту је: тачка.
Ствар позната.
Не могу без рата.
|