Kad sam bio dijete
Na seoskom putu
Nashao sam jednu
Olovchicu zhutu.
Malu istroshenu
Slomljenoga srca
Koje je u blatu
Prestalo da kuca.

Podigao sam je
Oprezno i njezhno
Obrisao blato
Vratio joj srce
I na praznom listu
Ispisao slova
Olovka je opet
Bila kao nova.

Tako sam olovku
Spasio od blata
A ona je meni
Otvarala vrata.
Pamtim josh i danas
Tu olovku zhutu
Vjerni mi je pratilac
Na zhivotnom putu.