|
„Мостарски ликовни израз“ показао је настанак сјајне ликовне сцене која се рађала 70-тих година у Мостару кроз дјела Карла Афана де Ривере, Мирка Кујачића, Мехе Сефића и настављала кроз заштитне знакове ликовности 70-тих година Николу Њирића, Јусуфа Никшића, Владу Пуљића.
 Изложба „Мостарски ликовни круг“ (Ј. Никшић, В. Пуљић, М. Солдо, Н. Њирић, Ф. Мићковић, К. Ледић, С. Пезо, М. Беговић, З. Мелхер (: Melcher), Н. Ацковић, Д. Николић) приказује поједине ауторе као синониме генерација, а тиме и одређеног ликовног схваћања. Она је презентирала ликовну сцену посљедњих двадесетак година прошлог стољећа, а приказана је више пута (Сплит, Београд, Сарајево) као репрезентативан повијесни осврт.
И овај посљедњи увид говори о одређеним важним и врло уочљивим промјенама у мостарској ликовној сцени. Наиме, више од половине представљених аутора припада млађој генерацији која је недавно завршила школовање на Ликовној и Педагошкој академији, и која има своје очите потенцијале у радовима Б. Јовановића, В. Вуге, В. Мићковића, Д. Пехара, те посебно Марија Шуњића и Далибора Николића, младића који показују истинско увјерење и енергију својим радовима. Наравно да су њихов професионални развој и представљање данас тако нужно, везани и за околности које нису посебно повољне; осим обавезног образовног дјела, врло се мало улаже у ликовну културу, о чему свједочи стање наших музеја, галерија, рјешавање статуса самосталних умјетника, атељеа.
Врло важна значајка ове изложбе је и јасни генерацијски дисконтинуитет, којега смо и ранијих година били свјесни, али је сада посебно уочљив. Недостатак средње генерације ликовних умјетника, а тиме и одређених ликовних израза, попут апстракције или енформела, тако својствен управо тој генерацији овдје се посве потврђује. Данас представљени Б. Сесар, С. Пезо и Љ. Рајковић, те М. Беговић чији радови нису изложени, тек су мали дио те генерације, која је требала створити спону између лирског реализма старијих и нових медија којима су окренути млади.
|