|
Упрезаше ме године
и зграбише за врат.
Не дај им да ме
рашчерече!
И однесу са собом
у неповрат.
Црно ли слутим
ил’ збиљски зборим?
Но, већ ме хвата
некакав страх.
Још тебе да није,
што држим се за те,
к’о малехно дијете,
већ давно ја бих
звао се прах.
|